Оквир одговорности

Вријеме читања 3 минута

Пише: Дијана Ћоровић

Одговорност које се нијесу придржавали сви они грађани који су опечаћени као непослушници мјера НКТ-а, остала је замагљена.  Све околности које су се чиниле погубне по становништво изблиједиле су “преко ноћи“. Да ли је коронавирус почео да нестаје са подручја Црне Горе како нам се приближава сезона зато што је то у интересу појединаца па су неке мјере планиране до  првог јуна или ћемо доживјети корона љето показаће прилике. Одговорност је, ипак, остала да се вага са лица на лице у оквиру мјера.

Сходно томе да је због кршења мјера  поднијето више од 1010 пријава, а 668 људи ухапшено, премијер је закључио да је постигнут невјероватан резултат тужилаштва и полиције. Није нам потребно истраживање да  дефинишемо колико је јавност била узнемирена хапшењем владике Јоаникија и свештеника на дан Светог Василија. Ипак, маса која је устала да покаже незадовољство и разочарење у полицију и институције које овакав сраман чин сматрају “нормалним“ спровођењем мјера, била је маса одмјереног понашања. Ту масу је сачињавао народ који слуша свог владику, који је позивао на мир и достојанствену одбрану. Сада, када је све то иза нас можемо се сјетити како су хапшењем владике Јоаникија настали нереди управо из полицијских редова када је кордон полиције разбио барикаду на путу Андријевица-Беране. Повријеђена лица том приликом престала су да се помињу у јавности, као да то није ништа важно. Повријеђени момак из Никшића(16) који је узвикивао “Не дамо светиње“ претрпио је батине због јасног става свог мишљења. Никога није ударио, нити се насилно понашао, а окусио је хорор само због тога што сматра да има слободу на своје мишљење.  Стављање у жижу јавног прогоњења свештенство из Берана, које мирољубиво врши редовне службе благосиљања, имало је изузетног утицаја на стварање панике од стране полиције. Панику и немире које  су изазвали на тај начин тужилаштво, полиција и они који су подржали одлуке лишавања слободе владике Јоаникија и свештеника, могли би да окарктеришемо као неодговорност управо наведених институција. Јер, све се дешавало док су мјере о ширењу панике биле на снази.

 Дан независности Црне Горе је протекао релативно мирно, све до оног момента када су се у Никшићу потукле особе које су прослављале овај празник. Ужасни призори који су узнемирили присутно грађанство изазвали су панику и силину коментара о томе. Но, остало је недоречено како баш тога дана на празник настаде туча у самом центру града, а који данима није направио инцидент бранећи протестом свог владику и свештенике. Нијесмо наишли од званичника за сходно да прокоментаришу тај догађај ужасним јер се ради о Дану независности који заслужује изузетну пажњу. Међутим, овако изузетну пажњу ваљда  је лакше заобићи. Свакако је  једнаку пажњу изазвало испаљивање више хитаца из ватреног оружја на исти дан, поводом исте прилике. Гле чуда, како се то могло догодити поред полицијске контроле, а баш од стране малољетног лица које по закону следује нека ублажена или никаква казна. Овај прекршај десио се у Беранама, у граду који је мирно испоштовао притвор владике и свештеника, који се достојанствено окупљао у знак подршке без  икаквог инцидента.

Да ли је случајност да се инциденти догоде управо у градовима који су најизраженије бранили владику Јоаникија од неоснованих казни, не можемо знати. Но, одговорност за толику панику међу народом  коју је овај чин  проузроковао не сноси нико.

Сада  када је све иза нас и када се мјере по начелима НКТ укидају, пажња је усредсређена на сезону и профит Црне Горе. Да ли је у реду то да се наведени догађаји препричају само као интересантни и специфични или ипак неко треба да одговара за то? Баш онако као што су одговарали многи затвореници који су, као случајно, неистомишљеници режима.  Ширење немира и панике у неким околностима нијесу процесуирани. Одговорност је ријеч коју је уоквирило управо НКТ као кључну особину сваког појединца у Црној Гори. Међутим, колико одговорно су тај оквир поштовали управо они који раде у институцијама система и како се наведени догађаји спроводе кроз законску регулативу, показаће вријеме.  Некад се тај оквир сужава, очигледно, а некада шири.  Оквир мјера је проузроковао оквир одговорности и неодговорности. Јасно нам је сигурно то да тај оквир и даље дефинишу једни те исти стручњаци који, по свему судећи, немају намјеру да се усагласе само за попуштање мјера по питању литија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest