НА данашњи дан, тачно пре 60 година, Иво Андрић „мајстор приповедачке уметности“ примио је престижно, вероватно и најважније одличје светске културе – Нобелову награду за књижевност, подсетио је на Инстаграму патријарх Порфирије.
– У образложењу Нобеловог комитета се наводи да је Андрић добио престижну награду „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.
Читајући Андрића одувек ме је фасцинирало његово дубоко психолошко понирање у егзистенцијално-духовне проблеме човека, као што су страх, живот и смрт, и лакоћа којом је успео да своју мисао преточи пером у писану реч. Андрић је на брилијантан начин дао своју визуру човековог уметничког нагона као „инстинктивног отпора против смрти и нестајања” који „у својим највишим облицима и дометима поприма облик самог живота”. Уметност, по њему, „побеђује све, па и саму смрт, а свако право уметничко дело човекова је победа над пролазношћу живота“.
„Стварна и највећа опасност није у опасностима које нам заиста прете, него у страху који је у нама. Јер, чега се све ми људи не бојимо? Зараза, нових болести, и смртоносних проналазака о којима читамо у новинама, полицијских мера, чак и оних које се не односе и не могу односити на нас, својих рођених ноћних помисли, које имају корен не у спољној стварности, него у нашим слабим живцима и уснулом разуму. Значи, страх треба убити у корену, треба уништити способност човекову да се боји, истргнути је из човека као што се ваде нездрави и осетљиви крајници“ – написао је патријарх.
Kad je naš svetli patrijarh Porfirije govorio ispred manastira Đurđevi Stupovi, svaka druga mu je reč bila ,,braćo Vasojevići“. Neko mu je kazao tako od one ulagivačke gungule. To mi je odmah upalo u oči i zasmetalo, naročito što sam sa decom i suprugom zapucao iz Beograda samo zbog ustoličenja, a primetio sam i među mladim i starim oko mene da su to i oni primetili. Da se raspitao, kao što je trebao, kao visoko obrazovan, shvatio bi da su Vasojevići manjina u beranskom kraju i u gradu i u selima okolo. Vasojevići su većina jedino na Buču, u Vinickoj, Donjoj Ržanici, u poličkim selima, izuzev Zagrađa, u Crnom Vrhu; u svim ostalim selima oni su manjina. Sledeći put kad naidjete časni i uzviženi patrijarše, obratite nam se sa ,,Braćo i sestre Beranke i Beranci“ ili ređajte ,,dragi Moračani, Vasojevići, Cetinjani, Rovčani, Bjelopavlići, Kuči, itd. Pokušaji asimilacije beranskog kraja od strane nekih predstavnika Vasojevića, koja je započela spisima nekih njihovih pisaca, neće sigurno uspeti, a oni koji nijesu Vasojevići, a predstavljaju se kao oni to je njihova stvar, ali ni oni to ne mogu drugom nametati. Inače, poštujem svako bratstvo i pleme Crne Gore, sva su junačka jer su se borili protiv Turaka i poturica i naneli su im velike gubitke.