Интересантно је да се у вријеме када се припремала куповина стана реализовао и милионски вриједан тендер Министарства пољопривреде који је Симовић додијелио управо Челебићевој другој компанији – “Челебић аграр”, која је постала 30-годишњи закупац преко 156 хектара државне земље по цијени од свега 1.01 цент/ м2 годишње
Одлазећи предсједник Општине Никшић и доскорашњи министар пољопривреде и уједно потпредсједник Владе за финансијски систем Милутин Симовић купио је у септембру 2019. године имовину вриједну 242.000 еура. Међутим, пријављени приходи високог државног функционера и његове породице тада нису били довољни да оправдају толики трошак. Шта више, нема доказа да је Симовић уопште исплатио тај новац. На то указују подаци које је прикупила Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције – ЛУПА и Монитор.
Према подацима Управе за некретнине, Симовић је 30. септембра 2019. године купио трособан стан (150м2) и паркинг простор (32м2) од компаније “Челебић”, која је у власништву бизнисмена Томислава Челебића, пословног партнера и пријатеља предсједника државе Мила Ђукановића.
Интересантно је да се у вријеме када се припремала куповина стана реализовао и милионски вриједан тендер Министарства пољопривреде који је Симовић додијелио управо Челебићевој другој компанији – “Челебић аграр”, која је постала 30-годишњи закупац преко 156 хектара државне земље по цијени од свега 1.01 цент/ м2 годишње.
Поменуто земљиште се налази недалеко од обале, има поглед на море и атрактивну увалу Бигово гдје је већ планирана изградња луксузног туристичког насеља Бигова Баy са два хотела, 357 апартмана и 230 вила са укупном инвестицијом од око 300 милиона еура.
И иза пројекта Бигова Баy се налази, преко мреже офшор фирми са Кипра и Уједињених Арапских Емирата, још један пријатељ предсједника Ђукановића – бивши палестински министар и посланик Мохамед Дахлан. Он је у својој земљи осуђен на три године затвора због корупције и злоупотребе положаја. Дахланово хапшење и изручење палестинске власти траже још од 2015. године а од 2019. године га тражи и Турска због наводног учешћа у три године ранијем крвавом покушају свргавања предсједника Реџепа Ердогана. Турска је такође расписала награду од 700 хиљада долара за информацију која би довела до Дахлановог хапшења.
Према званичним подацима са портала Агенције за спрјечавање корупције (АСК), Симовић је као тадашњи потпредсједник Владе по основу плате остварио 2019. године укупан годишњи приход од 21.363 еура као и још 6.420 еура других прихода што је укупно 27.783 еура. Представницима Агенције доставио је податак да је исте године његова супруга Љиљана Симовић остварила приход од укупно 31.156 еура (плате и рента). Брачни пар Симовић није имао никакву пријављену уштеђевину те, као ни претходне године.
Мимо редовних прихода, брачни пар Симовић има пријављена средства из три стамбена кредита од којих су прва два кориштена за куповину поменутог стана према ријечима самог Симовића. Главни је од 120.000 еура добијен 21. новембра 2017. године од Хипотекарне банке која је уписала терет на кућу од 214 квадрата у подгоричком насељу Златица, која је данас у власништву Симовићеве кћерке. Тај кредит Милутин Симовић је пријавио АСК-у у марту 2018. године и отплаћује га у мјесечним ратама од 855 еура. Други кредит је од 40.000 еура из маја 2019. године који је његова супруга подигла и за који плаћа мјесечну рату од 40 еура и трећи од 3.500 еура из октобра 2015. године.
Међутим, у марту 2018. када је Симовић пријавио стамбени кредит није евидентирана куповина стана што је он и потврдио дневном листу „Дан“ у мају исте године рекавши да ће некретнину пријавити „након склапања уговора о куповини некретнине и њене укњижбе у катастру непокретности“. Да ствар буде чуднија, Симовић је трособни стан и паркинг ипак пријавио у имовински картон у марту 2019. године, што је пола године раније него је стан и купљен (30. септембар 2019. према документацији Управе за некретнине).
Кад се све сабере, и остварени приход и средства од кредита, Симовићи су заједно до 30. септембра 2019. године (када је потписан Уговор о продаји са успостављањем хипотеке у корист продавца) посједовали највише око 201.000 еура (укупни приходи остварени у прва три квартала те године), или још прецизније, 192.945 када одузму рате за кредите од 855 еура и 40 еура за првих 9 мјесеци те године.
Међутим, према документацији коју смо добили из Управе за некретнине не постоји доказ да је Симовић уопште дао новац за стан компанији “Челебић”. Наиме у запису уговора УЗЗ бр.1245/2019 који је сачинила нотарка Тања Чепић наводи се да је Симовић исплатио износ од 210.000 еура прије закључења уговора. Дакле тај новац није евидентиран и исплаћен у присуству нотарке која је сачинила запис уговора. Чак и да јесте исплатио новац поставља се питање како је Симовић могао исплатити толики новац са свега 192.945 еура прихода и кредита изузимајући још неурачунату рату за трећи и најмањи кредит и без икакве пријављене уштеђевине њега и супруге.
Осим тога, Симовићево домаћинство је морало да троши 2019. године новац на храну, пиће, рачуне, порезе, одржавање пријављеног возног парка… што је додатно оптерећење за куповину тако вриједне имовине и што тадашњи министар пољопривреде и потпредсједник Владе није објаснио АСК-у.
У уговору о продаји трособног стана од 242.000 еура са компанијом Томислава Челебића, износ од 32.000 еура наведен је као преостали дуг (након уплате од 210.000 еура), који се Симовић обавезао да исплати најкасније до 3. новембра 2020. године. Тај рок је касније пролонгиран до 3. новембра 2022. године на основу потписаног анекса Уговора о продаји УЗЗ 776/2020 од 21. септембра 2020. године.
Новинари су покушали да добију одговор од нотарке Чепић, зашто није тражила од Симовића доказ на који начин је исплатио компанији „Челебић“ 210.000 еура, што је била њена законска обавеза, међутим одговор до објаве истраживања није стигао.
Са друге стране, вриједан тендерски уговор са другом Челебићевом фирмом „Челебић аграр“ тадашње Симовићево министарство је потписало нешто више од годину дана прије него што је званично евидентирана куповина стана и паркинг простора.
Почетком децембра 2017. године Влада Црне Горе, на челу са тадашњим премијером Душком Марковићем образовала је Комисију за валоризацију пољопривредног земљишта у државној својини, на чијем челу је постављен управо Симовић, који је 18. децембра 2017. године објавио јавни позив за учешће на тендеру за давање у закуп непокретности на државном локалитету Врановићи у Општини Котор.
Државна земља у укупној површини од 1.564.477 квадрата, чија вриједност се процјењује на десетине милиона еура, давана је тада у 30-годишњи закуп за успостављање засада маслина с тим да се понуђач обавеже да ће најмање 80 одсто укупне закупљене површине бити под засадима. На земљишту је нађен и извор воде који ће увелико ријешити проблем наводњавања засада маслина. Тендерску документацију откупиле су три компаније из Подгорице – “Монтенегро Травел роутер”, “Пиербеса” и “Челебић аграр”. У марту 2018. године пристигле су понуде компанија “Челебић аграр” и “Монтенегро Травел Роутер”. Комисија на чијем је челу био Симовић процијенила је да је понуда компаније “Монтенегро Травел Роутер”, неисправна, док је понуда фирме “Челебић аграр” окарактерисана као исправна, након чега су отпочети преговори на усаглашавању уговора о закупу.
“Комисија за валоризацију пољопривредног земљишта у државној својини је на сједници одржаној 19. априла 2018. године усвојила Извјештај о резултатима преговора по основу тендера за давање у закуп непокретности на локацији Врановићи, општина Котор, са предлогом уговора”, пише у једном од докумената Владе, у који је увид имала ЛУПА. Договорено је да цијена закупнине износи 101 еуро по хектару (101€/10,000 м2) или 1,01 цент по метру квадратном (1.01ц/м2) на годишњем нивоу. То значи да за 30 година газдовања вриједном имовином на приморју Челебићева компанија треба да плати укупно око 474 хиљаде еура или 15.801 еуро годишње и да реализује, обећани, инвестициони програм подизања плантажа маслина вриједан око 7,9 милиона еура до 2022. године уз стручни надзор Министарства пољопривреде и руралног развоја.
Међутим, ту није крај. Иако је пољопривредно земљиште дато у закуп за пољопривредну валоризацију, инвеститору је накнадно дозвољено да осим засада маслина такође дио земље намијени у сврху туризма „типа Т4 етно села, угоститељства и туризма“ чиме се „дозвољава формирање парцеле за објекат туризма (од 2500 м2 до маx 5000 м2) за потребе нове градње. На парцелама је могуће гратити више објеката до постигнуте заузетости“. То показује документ которског Секретаријата за урбанизам, грађевинарство и просторно планирање од 28. децембра 2020. године, и то све Челебић је од Симовића добио за годишњу цијену закупа од 1.01 цент /м2.
Новинари Мреже ЛУПА и Монитора су покушали да добију одговор од Симовића на уочене нелогичности и контрадикције које се тичу његових пријављених прихода, трошкова, неусклађеног времена куповине непокретне имовине и евентуалног конфликта интереса због тендерског процеса. Међутим Симовић није одговарао на питања послата још 5. јануара ове године.
Из невладине организације Акција за социјалну правду најавили су да ће, у односу на конкретни случај, упутити иницијативу Агенцији за спречавање корупције.
„Агенција треба да спроведе адекватну контролу и утврди из којих је извора бивши потпредсједник Владе купио стан, као и да ли је у конкретном случају дошло до кршења Закона о спречавању корупције и сходно томе предузме конкретне мјере. Овакви случајеви само додатно потврђују оправданост захтјева да се што прије законски уреди питање стицања имовине јавних функционера, што би требало да буде један од приоритета нове владајуће већине”, казали су из Акције.
Аутори: Владимир Оташевић и Јово Мартиновић/Лупа
IN4S