Пензионисаним судијама годину по 2.000 еура низашта

Доктор правних наука Ђорђије Блажић сматра да је давање надокнада након престанка функције проблематично и са професионалног и личног становишта, јер су плаћени ни за шта

Невладина организација Акциjа за социjалну правду (АСП) упутила jе инициjативу Агенциjи за спречавање корупциjе да утврди да ли jе дошло до нарушавања jавног у корист приватног интереса одобравањем годишњих накнада jедном броjу судиjа, коjима jе Судски савjет претходно утврдио престанак судиjских функциjа, због испуњења услова за стицање пензиjа. У АСП наводе да је Судски савjет током ове године донио већи броj одлука, коjима jе, сходно Закону о зарадама у jавном сектору, судиjама одобрио jедногодишње накнаде по престанку функциjе. Одлуке су дониjете и за оне судиjе коjима jе утврдио да им престаjе функциjа, jер су испунили услове за стицање пензионог права.

Судски савјет је у августу донио одлуку којом је прихватио захтjеве за утврђивање накнаде зараде раниjих судиjа Станке Вучинић, Светлане Вуjановић, Лидиjе Ивановић, Миљане Павлићевић, те досадашњих судиjа Весне Беговић, Бранке Лакочевић, Мирjане Милић, Светлане Будисављевић, Весне Jоветић, Весне Шћепановић, Драгице Ковачевић, Драгице Стоjановић, Петра Стоjановића, Драгице Вуковић, Милована Jовковића, Сенаде Хасанагић, Наташе Секулић, Миланке Калуђеровић, Весне Павишић и Ковиљке Ђачић, те им одобрио да примају још годину плате које су преко 2.000 еура.Предложили измјене Закона о спречавању корупције

АСП jе јуче, у одвоjеноj инициjативи посланичким клубовима, упутила сет препорука за унапређење Закона о спречавању корупциjе, у диjелу коjи се односи на имовину jавних функционера, а коjима се препоручуjе кориговање одредби, коjе сада практично функционерима омогућавају да преко чланова домаћинства сакрију и милионски вриjедну имовину. Тако, поред осталога, АСП препоручуjе да jавни функционери буду обавезни да приjаве право своjине на непокретним и покретним стварима привредног друштва, установе или другог правног лица, чиjи су власници, односно оснивачи чланови његовог домаћинства (супруга, дjеца). Сада ова обавеза постоjи само за привредно друштво чиjи jе власник, односно оснивач jавни функционер. АСП предлаже и да се пропише обавеза за jавне функционере да мораjу дати сагласност Агенциjи за приступ своjим банкарским и финансиjским рачунима, али и препоручуjе да се ово прошири на чланове домаћинства, jер се на банкарским рачунима чланова домаћинства могу такође сакрити вриjедни износи.

Jедна од препорука jесте и да се одредба о забрани примања поклона допуни тако да jавни функционери, у вези са вршењем jавне функциjе, не смиjу примити кредите под повољним условима или бесплатно, будући да и таj извор бенефициjа може представљати простор за недозвољене утицаjе и корупциjу.

У АСП кажу да у црногорском правосуђу годинама свjедочимо броjним одлукама, коjе се у jавности карактеришу као „без преседана“, попут оних о трећим и иним мандатима носилаца правосудних функциjа, а за коjе ниjе било основа у правним прописима, већ се приступало „креативним“ тумачењима прописа.

– Одлуке Судског савjета о годишњим накнадама за судиjе коjима jе претходно утврдио услов за пензиjу и више су него упитног правног основа и као такве краjње индикативне, те АСП инициjативом тражи од институциjе задужене за спречавање корупциjе да утврди да ли jе дошло до нарушавања jавног интереса – наводе у АСП.

image

Доктор правних наука Ђорђије Блажић каже да је за њега давање надокнада након престанка функције проблематично и са професионалног и личног становишта, јер су плаћени ни за шта.

– Нико јавне функционере није тјерао да буду функционери, већ су они то бирали и не видим разлог зашто би они били повлаштени у односу на друге државне службенике који након истека уговора иду кући без ичега. То давање привилегија је генерално неприхватљиво, јер је то дискриминација. У подређени положај се доводе они људи који ту раде као службеници. Друго би било да су јавни функционери приморани на неки начин да раде тај посао, па онда им се поред те обавезе дају неке привилегије. Овако када сами бирају, треба да буду једнаки и са осталима – оцијенио је за „Дан“ Блажић.

Истиче да правни положај запослених треба да буде једнак у сваком сектору, па и јавном.

DAN

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest