„Поставља се логично питање Којим каналима тајни подаци доспијевају у медије и зашто се подаци објављују селективно?“
Високи службеник полиције Петар Лазовић, како је потврђено за портал Дан од његове адвокатице Маје Зековић, је 15.6.2022. године предао писмо Специјалном државном тужилаштву, АНБ-у и свим релевантним државним институцијама, у којима је навео да посједује, између осталог, и информације о његовој угрожености.
Како је Зековић објаснила, Лазовић ово писмо није првобитно намијенио медијима, па ни онда када је кренула „медијска хајка на њега“. У неке од медија данас су објављени , како нам је незванично речено, без његове сагласности, дјелови писма.
Писмо је доставио: Маји Јовановић (вд Врховна државна тужитељка), Владимиру Нововићу (Главном специјалном тужиоцу), Саву Кентери (вд директор АНБ-а), Зорану Брђанину (директору Управе полиције), Рашку Конејвићу (потпредсједнику Владе Црне Горе) и Скупштини Црне Горе – Одбору за безбједност.
Писмо Петра Лазовића упућеног надлежним институцијама објављујемо у цјелости:
„Вјерујући у ефикасност законодавног система професионалност служби Црне Горе које се баве сектором безбједности грађана и државе, сматрао сам за нужно и корисно да Вас као носиоце највеће законодавне, тужилачке и политичке власти, и превасходно одговорне појединце, детаљно и директно информишем о конструкцијама и медијским шпекулацијма које се у последње вријеме везују за име Петра Лазовића, а чији је једини циљ компромитација породице Лазовић и нашег рада у сектору безбједности, уз потпуно кршење основних људских права.
Компилација података који посједују државни органи и који би по Уставу и закону морали бити чувани као службена тајна, на волшебан начин доспијевају до јавности. Поставља се логично питање: Којим каналима тајни подаци доспијевају у медије и зашто се подаци објављују селективно? Наравно, подаци без провјере и представљени тако да унапријед оптужују и стварају негативну слику о појединцу.
На тај начин обесмишљава се право на поштовање презумпције невиности, утиче се се на јавност стварањем унапријед и без доказа, утиска о кривици појединца, а наравно утиче се на поступање државних органа.
Општепознато је да државни органи зазиру од медијског експонирања и настоје своје дјеловање уподобити што је више могуће стврању слике о себи у јавности, као ефикасним и дјелотворним.
У таквој ефикасности само се крше основна људска права медијски означеног појединца, а протек времена најчешће покаже да од кривице медијски обиљежених лица нема ништа. Да је кампања и кршење свих основних људских права било потребно само да би се нечија карјера уништила, да би се неко уклонио са пута професионалног напредовања или остварио неки други лични и најприземнији циљ.
Случај Петра Лазовића и објављивања непровјерених и нетачних, али сасвим сигурно података који су морали бити најстроже чувана тајна, уз коментаре који предстваљу конструкције и осуду без суђења и права на одбрану, представља директно кршење претпостваке невиности, ускраћивање права на одбрану и дјелотворан правни лијек. Масивност и ширина ове кампање, одсуство било какве реакције у циљу успостављања система постовања основних људских права, указују да Петар Лазовић заштиту својих права, умјесто у домовини, мора тражити пред међународним организацијама. Такав метод медијске припреме за ликвидицају појединаца из сектора безбједности, није непознат у нашем друштву.Харанга која се тренутно води против П.Л само је копија истих или веома сличних раније изведених активности интересно повезане групе појединаца, које су довеле до више нерасвијетљених убистава и самоубистава.
Последица таквих кампања је губитак више особа које су биле врло ефикасне и корисне у борби против организованог криминала или су били чланови тимова који су се борили против организованог вида криминала.
Имајући у виду озбиљност, финансијске и организационе капацитете криминалне структуре која стоји иза медијске и очигледно једног дијела институционалне припреме за уклањање П.Л. из сектора безбједности, а могуће и лица земље, желим да ово писмо остане као свједочанство догађаја који се могу у блиској будућности десити.
Да би уочили матрицу дјеловања криминалних структура чији се краци протежу кроз медије и дио државних институција Црне Горе, хронолошки ћу Вам навести низ ликвидација које су имале исти метод припеме, а која је судећи по медијској кампањи и конструкцијама разних информација поријеклом из државних органа, тренутно намијењена Петру Лазовићу.
1. Миодраг Кушчић, убијен у присуству новинарке Јелене Јовановић 2018.г.
Крушчич је прије убиства, био медијски представљен јавности као експонент тзв. „Шкаљарског клана. Медији су почели кампању тврдњом да он, наводно за рачун ове криминалне групе, води познату подгоричку дискотеку „Беагле“. Након више медијских тектова у којима је Крушчић означен као експонент и припадник шкаљарске криминалне групе, дошло је до непосредног контакта Крушчића и новинарке О.Л. која је медијски водила тему везану за Крушчића и његову наводну припадност шкаљарском киминалном клану.
Састанак Крушчића и новинарке О.Л., у присуству треће особе одржан је у редакцији дневника Вијести. У разговору Крушћић је саопштио да он није никакав припадник или сарадник било које криминалне групе, и да обим и начин медијског пласирања таквих информација доводи у ризик и пословање дискотеке и његову личну безбједност.
Саговорници Крушчића нису исказали било какав сензибилитет за његова страховања, и медијски линч, наравно без било каквих доказа је настављен.
Медијске спекулације и тврдње у погледу незаконитог пословања или повезаности Крушчића са криминалним организацијама нису дале било какав конкретан резултат у виду активности надлежних органа.
У погледу стања на терену, медијска прирема и сензационилизам довели су до више нерасвијетљених бомбашких напада на дискотеку Беагле и на крају до физичке ликвидације Миодрага Крушчића.
Крушчић је личним контактима са новинарИма редакцје Вијести покушао да смањи притисак ризик по своју безбједност, али је вероватно да су криминалне групе пратиле новинаре ове редакције или на други начин добјали информације е којима су медији располагали, па је Крушчић и ако у то вријеме врло опезан у кретању, убјен на састанку који је претходно договорио са новинарком. Породица Крушчић јавно оптужује медије и новинаре да су одговорни за ликвидацију Миодрага Крушчића.
2. Рудолф Елезовић /пронађен мртавубијен, јуна 2021.
Рудолф Елезовић је био дугодишњи припадник службе безбједности Црне Горе. Захваљујући његовом раду откривен је већи број кривичних дјела на подручју Општине Улцињ фебруар 2021 године, после вишемјесечног оперативног рада Елезовића, дошло је до хапшења групе од 24 лица за која се сумњало да су прокријумчарили више од 2,5 тона марихуане из Албаније.
Неколико мјесеци након ове полицијске акције, медији су обајавили да је један од ухапшених, као свједок сарадник саопштио да је са кријумчарењем био повезан и Елезовић, и ако је управо он учествовао у откривању те криминалне групе. Наравно, плански и синхронизовано, таква тврдња ухапшеног члана криминалне групе пласирана је кроз медије, довела је до медијских написа, и стварања гласина да је Елезовић „пријави полицајац“. Елезовић је одмах маргинализован у служби, а специјални тужилац Мира Самаџић је започела извиђај уз подршку надлежних полицијских службеника.
Очигледно да је једном од ухапшених сугерисано да окриви Елезовића и да ће му бити дата медијска заштита, и застита у виду статуса свједока сарадника.
У току те кампање, медији су објављивали податке о Елезовићу као пријавом полицајцу, али не и о лицу које је ухапшено и активностима ухапшене криминалне групе, што је потврдује очигледну веза медији-ухапшена лица.
У кампањи ширења таквих информација особиту улогу је имао сродник ухапшеног лица, запослен у правосуђу и блиски улцињски пријатељ садашњег премијера.
3. Лука Булатовић, извршио самоубиство октобра 2021. Дугогодишњи службеник црногорске АНБ
Од објаве компромитујућих снимака Вање Ћаловић, био је под њеним сталним притиском. Слала му је смс поруке и директно прјетила, сматрајући га одговорним за настанак снимака, везујући наводну одговорност Блатовича за његову позицију у АНБ Ова НВО активистица нудила је Булатовићу приватну нагодбу према којој ће га заштити од даљег прогона и медијске хајке, ако саопшти да је ово снимање вршено по иницијативи лица за која она сматра да су инспиратори снимања..
Тада координатор служби безбједности, Д. Абазовић се прикључио овој акцији коју је првобитно покренула В.Цаловић, повећавајући притисак оптужбама против Булатовића, тврдећи да је поставио прислушне уређаје у кабинет СДТ Катнића по налогу М.Дукановића и да је снимљени садржај наводно њему достављан Такође пријећено му је због наводног уништавањаодређеног материјалакоји је везиван за Душка Марковича у АНБ Све ове оптужбе Булатовићу су саопштене и предложено му је рјешење, по којем би Булатовић био аболиран и заштићен уколико изјавида је све ово радио по инструкцијама лица на која би му указали Цаловић и Абазовић.
Из искуства које је имао као припадник АНБ, Булатовић је знао да му највећа опасност пријети од медијског линча, па је ступио у контакт са Оливером Лакић, настојећи да јој објасни узроке и позадину напада и притисака које је трпио и коју су се само увећавали. У том разговору тражио је искључиво новинарску објективност. Новинарка Лакић, му је саопштила да је његова страна приче не интересује и ако је Булатовић саопштио да га ови напади и уцјене погађају до мјере да помишља и на самубиство као једини излаз из круга уцјена у којима се нашао. Након самоубиства Булатовића, његова породица је од надлежних органа захтијевала да новинарка Лакић, са којом је Булатовић прије самоубиства био у контакт, саопшти информације које би водиле расвјетљавању узрока овог самоубиства, али је она одбила било какву сарадњу са надлежним органима или породицом Булатовић.
Наведене околности и чињенице, само су само мањи приказ дјеловања одређених интересних и криминалних група које су довеле до смрти лица која нису била припадници било каквих криминалних група, већ сарадници служби безбједности или активни чланови сигурносне заједнице која је имала за циљ борбу против организованог криминала. Службе безбједности посједују информације које указују да су на врло сличан начин, медијском припремом и означавањем одреденог лица као припадника некој криминалне групе или сарадника полиције предствијало увертиру и најаву ликвидацје већег броја безбједоносно интересантних лица.
На крају, очекујем да све наводе овог писма објективно сагледате и провјерите јер сам сасвим сигуран да на тај начин можете помоћи и Петру Лазовићу и црногорском друштву.
Имајући у виду наводе садржане у обраћању мог властодавца, очекујем да ћете у оквиру својих надлежности, крајње професионално, одговорно и објективно сагледати све аспекте конкретно предочених чињеница и доводећи их у везу са актуелном безбједносном и медијском ситуацијом у земљи, предузети све активности у циљу очувања, прије свега правног поретка, мира и безбједности како припадника државних безбједносних структура, тако и свих грађана Црне Горе“
С поштовањем,
У Подгорици, 14. јуна 2022.године
ПОДНОСИЛАЦ ПЕТАР ЛАЗОВИЋ
ПУНОМОЋНИЦА МАЈА ЗЕКОВИЋ АДВОКАТИЦА
Извор: ДАН