У средњем вијеку, и касније, цркве и манастири били су седишта писмености и науке. Међу првим школованим Васојевићима био је свештеник Арсеније Ракетић из Лијеве Ријеке, који се школовао у морачком манастиру Дуга, као и Мојсије Зечевић и Никола Саица у манастиру Ђурђеви ступови код Берана. Пошто у Васојевићима, највећем српском племену, није било никаквих школа, као уосталом ни у маленој Црној Гори, након присаједињења Горњих Васојевића црногорској књажевини, до тада, младићи из имућнијих породица школовали су се у Русији, Србији, Турској, Аустроугарској… Богословију на Цетињу, која је у то време била једина средња школа, међу првима су завршили Зарија Бакић и Јеврем Бакић из Забрђа код Андријевице, поставши истакнуте вође васојевићког племена у књажевини.
Уз помоћ племенских првака, 1857. године отворена је прва школа у Краљима, а затим школе у Андријевици и Колашину, које су у почетку биле смјештене по приватним кућама, док су школарину плаћали сами ђаци. Први учитељи били су Милан Кастратовић, Милош Губеринић, поп Аксентије Бакић, а касније, од 1881. до 1900. године, Зарија Вуковић, поп Богдан Лалевић, Јеврем Бакић и Стеван Бојовић. Потом почиње оснивање државних школа.
Прва државна школа отворена је 1899. године у Трепчи, а затим у Слатини, Трешњеву, Ријеци Марсенића, Шекулару, Ровцима, Калудри, Доњој Ржаници, Загорју, Виницкој, Бучу и Полици. Почела је изградња нових школских објеката, јер је просвјета постала државна брига, чак и у заграничним областима, али је школовање ђака било врло мукотрпно. Школовала су се претежно мушка дјеца, ријетко женска. Многи будући учитељи, наставници, професори, правници, економисти, љекари, инжењери, официри и други, управо су у овим школама стекли основно образовање.
Неизмеран допринос развоју школства у Васојевићима имала је Беранска гимназија, која је почела са радом 1913. године, у једном приземном објекту на Талуму. Донацијом југословенског краља Александра Првог Карађорђевића, 1932. године саграђена је данашња зграда гимназије. Беране, као центар Васојевића, данас је град с високим школама и факултетима.
Милутин Осмајлић