Пише: Дијана Ћоровић
Чудно ли је то како се закон преда нереду и непоштовању, а нико за то не одговара. Многи се чуде, но, руке су везане јер исти закон држе под шапом управо они који га не поштују. Тако, дођосмо до ситуације гдје је изгласана такозвана смјена власти у Будви на иницијативу челника ДПС, и то се једноставно догоди као да су купили карте за позориште. Да, можемо на основу оваквих потеза помислити да се заиста ради о једној позорници на којој се јасно види ко носи какву улогу. Много је нас, обичних чељади, који гледамо у ту позорницу и чудимо се како се та драма власти одвија. Карактеристично је то да је развијање драмске радње подрeђено околностима које омогућују њено отјелотворење и сазнавање. А радња настаје из самих узрока.
Узроци попут већ наведене ситуације у Будви, затим, литије, израз слободне воље грађана по питању пропуста у мјесецима корона вируса који још трају..или не трају…ево још не знамо, али мјере су ублажене. Макар док траје сезона стање ће бити стабилно. И, мада се о том гадном вирусу још не зна ништа поуздано, већ се унапријед зна да ће га вјероватно опет бити. Па се сходно томе усмјерава јавност како можемо одлично да функционишемо електронским путем.
Кад смо код тога, велика већина родитеља чија су дјеца основци, имала је тежак период у овом кварталу јер су поред родитељских обавеза радили професорски посао. Слободног времена за себе нијесу имали, многи су се мучили без доброг интернета и без модерних телефона, јер, гле чуда, нијесу имали новца да приуште дјетету оно основно. Ипак, нигдје спроведена детаљна анкета како је заиста школовање “учи дома“ протицало. Нико те родитеље није ни поменуо у јавности. Резултати су једино важни, свакако, али за те резултате неко је морао добро да се жртвује.
Брзоплета дешавања настала због короне свела су сву пажњу јавности на НКТ. Овај субјект је попут судије ударао попут чекића звонко и громко сваки пут када би грађани поменули литије. Никакав даљи моменат о преговорима на ту тему нијесмо добили. Добили смо сада, када су мјере широко ублажене, информацију да је било седамдесет заражених корона вирусом у литијама. Какав је то субјект који може да дозволи себи овакве контрадикторности у изјавама када су сви учесници литија били под надзором и гдје ни један случај од тих није био позитиван. Ипак, владајући режим тај чекић не предаје ником већ се попут штафете предаје из руке у руку никог другог већ челника ДПС. И док вјерујући народ испољава незадовољство и тражи литије знајући да тај чекић тражи моменат да потврди срамни закон о слободи вјероисповијести, режимлије скрећу пажњу на нове случајеве од вируса. Очигледно је то да само тим чекићем страхопоштовања сузбија народну вољу.
И тако, као на позорници, ликови се појављују у новим одијелима, са много марионета. Нека од њих поклекне, каткад попусте конци па се умрсе и изгуби се облик јасноће онога што приказују. У тим моментима кулминације, ми, обична чељад ове земље, видимо јасно шта се дешава и ко не умије да држи конце у својим рукама. Ми смо само публика. Али та публика зна и ко су глумци и ко је режија.
