Сваког дана нека од партија власти тражи смјену неког од министара, а сви заједно бране министра којег премијер жели да смијени! Све се то догађа у нарушеном друштвеном амбијенту који је управо та власт креирала, и наставља да га креира и то веома упорно. Нажалост, Црна Гора са оваквом Владом иде погрешним путем, и то се сваким даном види голим оком, каже у интервјуу Побједи бивши премијер и посланик ДПС-а Душко Марковић.
Истиче да је најбоља илустрација каква је Влада обраћање и одбрана самог министра Лепосавића од прије неки дан, у којем каже да му је већина чланова Владе честитала након изјаве о Сребреници у парламенту, па су му наредних дана један по један окретали леђа.
Премијер Кривокапић је затражио од Скупштине разрјешење министра Владимира Лепосавића, због његовог скандалозног негирања геноцида у Сребреници, у парламенту 26. марта. Лепосавић је одбио да поднесе оставку, а Кривокапић је одржао конференцију за новинаре на којој се жалио да ову Владу сви нападају. Како Ви, као дугогодишњи премијер, коментаришете ову одлуку Кривокапића, односе у његовом кабинету, који дефинитивно упућују на то да му је отказана послушност и нарушен интегритет?
Марковић: Изјава Лепосавића о Сребреници, злочину који је ужаснуо цијели демократски свијет, којег се уосталом сваки цивилизован човјек гнуша – скандалозна је и кад би била саопштена од обичног грађанина. А замислите кад то каже министар задужен за људска и мањинска права који је и министар правде! Али, ако би ову ситуацију посматрали из угла принципијелности и досљедности интересантно је анализирати понашање и ставове недосљедног предсједника Владе. За своје министре је рекао да су недодирљиви, па је релативизовао трагичну изјаву Лепосавића, па за неколико дана послао парламенту захтјев да се министар разријеши!
Што се тиче односа у кабинету Кривокапића – не можемо тај аспект посматрати независно од укупних односа у новој власти, и цјелокупном политичком миљеу који је конституише и стоји иза ње. Сваког дана нека од партија власти тражи смјену неког од министара, а сви заједно бране министра којег премијер жели да смијени! Све се то догађа у нарушеном друштвеном амбијенту који је управо та власт креирала, и наставља да га креира и то веома упорно. Нажалост, Црна Гора са оваквом Владом иде погрешним путем, и то се сваким даном види голим оком.
Кривокапић је казао да је дао “Лепосавићу слободу” и да је направио три грешке. Што значи ова прича о слободи, зар Влада не би требало да наступа као тим?
Марковић: Озбиљна Влада треба да наступа тимски, заправо мора да функционише заједнички и удружено. А до тога се не долази пуким призивањем тог принципа, како то ради Кривокапић. Да би Влада остваривала оно што јој Устав налаже – она мора имати своја програмска одређења, која се постављају експозеом премијера за период од 4 године. Ова Влада је и након више од четири мјесеца без тог програма, без програмских одређења и принципа заједничког дјеловања. Коначно – без стратешких праваца развоја земље.
И у Влади коју сам ја водио министри су имали слободу, али је та слобода била омеђена државним и националним интересима, кроз строго поштовање Устава и закона, кроз програм рада за сваки ресор појединачно, и рокове за његово остваривање. И око тога није могло бити погађања.
Данас смо свједоци потпуне анархије и неусклађености са европским стандардима у Владином поступању, на шта су приморани да указују и из Брисела – од скандала са тужилачким законима, до најновијег покушаја да се ,,преко ноћи“ драстично измијени бирачки списак. Десетине хиљада наших држављана који су привремено у иностранству Влада жели да остави без бирачког права, а да то исто право поклони хиљадама оних који су у недавној прошлости дошли да живе у Црну Гору!
Кривокапић је ову одлуку донио под притиском међународне заједнице и тако разљутио Српску православну цркву која му је и бирала министре. Да ли сматрате да сада међународни партнери ове Владе виде колику су грешку направили дајући јој подршку?
Марковић: Међународни партнери дају подршку свакој влади до тренутка кад се њено дјеловање не сукобљава са принципима демократије, владавине права, и питањима стабилности у земљи и изван ње.
Као што видимо, Кривокапићева Влада, и све оно што је остатак политичког и друштвеног садржаја који је прати – озбиљно нарушава ове принципе. Самим тим прилагођаваће се и мијењати и однос међународних партнера. Најбоља илустрација каква је Влада је обраћање и одбрана самог министра Лепосавића од прије неки дан, у којем каже да му је већина чланова Владе честитала након изјаве о Сребреници у парламенту, па су му наредних дана један по један окретали леђа…
За ова четири мјесеца једновјерска Влада коју је саставила СПЦ у Манастиру Острог, а којој је већину обезбиједио неприродан савез ,,грађанске“ Уре, ,,српских“ Демократа и ,,радикално српског“ Демократског фронта – довела је у питање међународни углед Црне Горе и здравље црногорских грађана, кренула у разградњу црногорских институција са невиђеним политичким реваншизмом. Уколико ова Влада потраје, да ли је држава Црна Гора доведена у питање?
Марковић: Да почнемо са другог краја – Влада коју сам предводио била је вишенационална, и то са 8 министара који припадају мањинским народима и вјерама. Црна Гора је грађанска држава која је захваљујући политици коју смо стрпљиво и досљедно водили дошла до највишег степена своје демократске и друштвене изградње. Већ оног дана кад су се пребројали гласови, и када смо чули националистичке покличе након проглашења резултата, плашио сам се да ће приоритети нове већине бити други – и то они који су супротни интересима наше независности, наше мултикултуралности и суживота, и нажалост, од почетка до краја – супротни интересима наших грађана. То само по себи доводи до опасног угрожавања Црне Горе – њене традиције, културе, идентитета.
На дневном плану Влада је саму себе заплитала до мјере неозбиљности, неодговорности и апсолутног непознавања како функционише државна администрација. Једино у чему су били досљедни је ароганција према грађанима и удомљавање рођака, пријатеља и партијских кадрова у јавној управи и државним предузећима без икаквог критеријума. Такође, и разградња, унижавање и потирање свега што носи црногорски предзнак, од науке и културе до економије и дипломатије.
Те посљедице нијесу ни најмање безазлене већ у ова четири мјесеца, а можете само замислити колико би Црна Гора била уназађена да ова Влада потраје. Не потцјењујем њихову спремност да по сваку цијену бране своју садашњу позицију јер су дубоко свјесни да им грађани Црне Горе на изборима више никада неће пружити шансу да буду на власти.
ДПС се показао као добра опозиција јер као најјача странка у Црној Гори има снагу да и даље активно утиче на црногорске процесе. Снага је потврђена и на изборима у Никшићу, али је чињеница да немате ни извршну власт, ни власт у граду под Требјесом. Да ли сте се као партија суочили са слабостима које су довеле до пораза на прошлогодишњим изборима, али и са одговорношћу за катастрофално стање у држави?
Марковић: Демократска партија социјалиста на локалним изборима у Никшићу остварила је резултат за респект, посебно имајући у виду кампању која им је претходила и услове у којима су избори спроведени.
Међутим, да бисте утицали на друштвене процесе, није довољно да освојите значајан број гласова, јер он – сам за себе – не значи много. Потребно је да ти гласови, удружени са гласовима других субјеката који дијеле слична опредјељења, могу да утичу на друштвене и политичке процесе, односно да их креирају. У коначном – да остварују програм на основу којег су се представили грађанима. Као што знате то се није десило. Ја остајем досљедан у свом ставу да је ДПС-у потребно не само суочавање већ и елиминација слабости које су биле евидентне у претходном периоду – и због ДПС-а, и због Црне Горе.
Ова Влада је суштински већ пала и питање је само начина на који ће отићи у прошлост. Кључно питање сада је – како ће се конституисати будућа власт у Црној Гори, на којим принципима и са којим политичким снагама? ДПС ће без сумње бити дио те нове политичке понуде грађанима, али очекујем да у том проевропском блоку, поред неизоставно партија националних мањина, буде и неких нових снага.
Црна Гора се суочава са великим изазовима у свим сферама живота од здравства, економије до политике. Уз то, чини се да подјеле међу црногорским грађанима никада нијесу биле веће. Када на све то надодате огроман утицај Србије, која уз Москву спроводи агенду „српског света“ грађанску Црну Гору чекају тешка времена. Како изаћи из ове слијепе улице и да ли смо изгубили европску будућност?
Марковић: Увјерен сам да Црна Гора није изгубила европску будућност. Исувише смо много урадили на том плану, и ја вјерујем да можемо доћи до европског циља. Али у том послу потребна је друкчија свијест од оне коју смо имали у кратком периоду који је иза нас. Фигуративно, али врло сликовито – не може се премијер обраћати свим грађанима Црне Горе са ,,браћо и сестре“, не може за све своје промашаје јадиковати и оптуживати бившу власт, не може пријетити грађанима, мијењати мишљења и ставове три пута дневно…
Потребна нам је свијест да је ово земља сваког њеног грађанина подједнако; да се о Црној Гори мора одлучивати у њој самој; да подјеле служе туђим интересима које смо јасно идентификовали уочи парламентарних избора и све до данашњег дана.
Већ за пар мјесеци државна каса ће остати празна
Марковић: Економска ситуација је драматична. У условима незапамћене кризе, актуелна Влада зауставља све пројекте и инвестиције. Поред већ угрожене туристичке привреде, неприпремљене љетње сезоне, угрожава и друге секторе економије – повећава незапосленост и смањује потрошњу. То се негативно одражава на стандард грађана. Нажалост, нијесу се ни на томе зауставили, него су блокирали и већ уговорене развојне пројекте на Сјеверу, подстичући на тај начин сиромаштво и исељавање становништва. Да будем директан – то може да уради само неспособна Влада или Влада која не ради у интересу својег народа и државе. Грађани треба да знају да овакво понашање не мозе остати без дубоких посљедица по њихов животни стандард. Већ за пар мјесеци државна каса ће остати празна и може доћи до кашњења плата и пензија. Не радујем се ни најмање томе, али дужан сам да грађанима укажем каква нас јесен очекује.
Требаће много труда да вратимо пољуљано повјерење Алијансе
Безбједносни сектор је уздрман бројним аферама. Цурење повјерљивих података на сједници Одбора за безбједност и одбрану је био врхунац. Јесмо ли изгубили повјерење Алијансе и да ли се уопште више ишта од повјерљивих података може дијелити са Црном Гором?
Марковић: Живимо у временима кад су безбједносни ризици свуда око нас, а заштита националних интереса приоритет. Таквим ризицима самостално не могу да се одупру ни много веће и развијеније земље од Црне Горе. Знате колико је било потребно уложити труда да бисмо постали дио колективне безбједности, и шта нам данас значи чланство у НАТО. Дакле, статус партнера и савезника у глобалној обавјештајно-безбједносној заједници истовремено је и питање сигурности земље. А тај статус, поред јасног гео-стратешког курса који треба да држите, зависи и од повјерења које стекнете као држава.
Нажалост, погрешним одлукама у самој Влади, а потом и недопустивим понашањем руководства Агенције за националну безбједност, повјерење у Црну Гору је доведено у питање. То може бити непроцјењива и дугорочна штета по углед државе и нашу позицију у међународном систему безбједности. Када једног, вјерујем скорог дана, ова власт оде са политичке сцене, требаће много труда, искреног партнерства и професионалних понашања у безбједносном сектору да се пољуљано повјерење врати на некадашњи ниво.