„Вјероватно је одлучено да нема потребе да се епархије СПЦ региструју у Црној Гори јер је предсједник Владе Здравко Кривокапић изјавио да су Србија и Црна Гора српске државе. То је „српски свет“ у коме за СПЦ нема државних граница и у коме СПЦ правни субјективитет стиче небулозним „историјским континуитетом“, рекао је посланик ДПС-а Драгутин Паповић
Српској православној цркви (СПЦ) предложеним измјенама Закона о слободи вјероисповијести даје се повлашћен положај у односу на друге вјерске заједнице, сматра посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Драгутин Паповић наводећи да је експертска Влада извршила државни удар преузимајући ингеренције Уставног суда.
Коментаришући предлог измјена Закона Паповић је истакао, између осталог, и брисање става 3 у члану 25 који гласи: „Дио вјерске заједнице чији је вјерски центар у иностранству, а дјелује у Црној Гори, може стећи својство правног лица у Црној Гори уписом у Регистар или Евиденцију.
„Вјероватно је одлучено да нема потребе да се епархије СПЦ региструју у Црној Гори јер је предсједник Владе Здравко Кривокапић изјавио да су Србија и Црна Гора српске државе. То је „српски свет“ у коме за СПЦ нема државних граница и у коме СПЦ правни субјективитет стиче небулозним „историјским континуитетом“. У образложењу је наведено да је брисање овог става потребно јер „има дискриминаторан карактер“. Нова Влада сматра да је дискриминација када закон у Црној Гори Србију третира као иностранство. Предложено је брисање и члана 36 који гласи: „Контролу законитости стицања средстава вјерске заједнице и контролу законитости намјенског трошења средстава вјерске заједнице из државног буџета и буџета локалне самоуправе врше надлежни органи, у складу са законом.“ Светосавска Влада је на овај начин вјерским заједницама, а прије свега СПЦ, дала могућност да свој и државни новац стичу и троше без контроле“, нагласио је Паповић.
Овако „напредно“ рјешење није имала ни Исламска држава Ирака и Леванта, рекао је он и додао да је Влада одлучила и да избрише члан 38 који гласи:
„Непокретна и покретна добра која су у својини вјерске заједнице уписују се, односно региструју, на име вјерске заједнице или организационог дијела вјерске заједнице чији је вјерски центар у иностранству, а који има својство правног лица са сједиштем у Црној Гори. На име вјерских заједница и организационих дјелова из става 1 овог члана уписује се и право коришћења на покретним и непокретним добрима у државној својини које је држава повјерила вјерској заједници на коришћење“, пише Паповић.
Истиче да је на тај начин СПЦ дато право да своју имовину, укључујући и коришћење државних добара из културне баштине Црне Горе, може уписати на име и адресу својих врховних органа у Београду.
„СПЦ и њена Влада су живјели за дан када ће брисати чланове 62, 63 и 64 који су прописали услове и поступак да вјерски објекти саграђени до 1. децембра 1918. године као културна баштина Црне Горе постану државна својина. Као главни разлог за њихово брисање наведено је да они нијесу у сагласности са Уставом. Тако је експертска Влада извршила државни удар јер је преузела надлежност Уставног суда. У образложењу за брисање ових чланова наведено је и то да они нијесу усаглашени са Мишљењем Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. године. То није тачно јер је Венецијанска комисија у овом Мишљењу о члановима 62 и 63 навела: „Генерално, није проблематично то што лекс специјалис одређује посебан управни и судски поступак, ако материјална правила и процесни критеријуми обезбјеђују ниво судске заштите који је еквивалентан оном у парничном поступку…“, закључио је Паповић