ПОВЛАШЋЕНИ СТАНОВИ И СТАМБЕНИ КРЕДИТИ ЗА СУДИЈЕ, ТУЖИОЦЕ, ПОСЛАНИКЕ…
Кад контролори власти попусте пред квадратима
Бивша предсједница хрватског Повјереништва за одлучивање о сукобу интереса Далија Орешковић сматра да власт користи своју позицију и полуге моћи да на коруптиван начин злоупотребљава све оно чему би требало да служи Из Судског савјета тврде да су помагали судијама да ријеше стамбено питање. То, међутим, неке од њих није спријечило да тај вид помоћи траже и добију од Владе
Орешковић, Фото: Саво Прелевић
Владина Комисија за стамбена питања подијелила је судијама и тужиоцима више од пола милиона еура вриједне стамбене кредите, а неки од њих су метар квадратни стана плаћали само 41 еуро.
То је јуче саопштила руководитељка Стручног тима Вања Ћаловић Марковић.
Међу онима који су, према ријечима Ћаловић Марковић и станове добили супротно Закону о одржавању стамбених зграда, је пет тужилаца Специјалног државног тужилаштва (СДТ) и четири Врховног државног тужилаштва (ВДТ), као и по четири судије Управног, Врховног и Уставног суда…
Стамбено питање уз помоћ Владе рјешавали су и њени контролори – посланици, али и директори агенција и управа…
Коментаришући случајеве из Црне Горе, бивша предсједница хрватског Повјереништва за одлучивање о сукобу интереса Далија Орешковић казала је “Вијестима” да оваква стамбена политика не штити и не бори се за јавни интерес, него се бори за “политички опстанак на власти оних опција које су коруптивне и кварне”.
“Стицање имовине у виду некретнина под нетранспарентним критеријумима, а у конкреном случају и очито супротно законским одредбама који такву праксу бране, а потом и добијање кредита који тешко да се опште могу назвати кредитом, у ствари представља ситуацију у којој власт нешто поклања, што би се рекло, под окриљем таме особама које би ту власт требало да контролишу”, казала је она на питање како коментарише одлуку Владе да дијели помоћ представницима других грана власти.
Тиме се, истиче садашања посланица у хрватском Сабору, сузбија владавина права и правна држава.
“Заправо се правна држава поништава. Она у таквим системима не постоји, а власт користи своју позицију и полуге моћи да на један крајње коруптиван начин, заправо злоупотребљава све оно чему би требало да служи”, казала је она.
Стручни тим Националног савјета дао је препоруку Савјету и Влади да стави Владину одлуку ван снаге док не буде усаглашена са законом, а саговорница “Вијести” је сагласна да то би требало урадити.
“И очито ће Црној Гори требати дуготрајне и корјените промјене читавог државног система и правосуђа”, казала је она, наводећи да Хрватска још у томе није успјела иако је чланица Европске уније.
Она је навела да и у тој држави имао примјера додјеле стамбене помоћи политичарима.
Судски савјет помагао, али судије тражиле помоћ Владе
Од јануара 2014. године, Законом је прописано да се “поступак, начин и критеријуми за рјешавање стамбених потреба судија, државних тужилаца и судија Уставног суда, утврђују актом Судског савјета, Тужилачког савјета и Уставног суда”.
“Вијести” су прошле седмице објавиле да само Уставни суд није донио правилник, а да Тужилачки и Судски савјет јесу.
Док из Тужилачког нису одговорили на питања “Вијести” о додијељеној помоћи тужиоцима, из секретаријата Судског савјета казали су да “није додјељивао стамбене кредите за судије, већ су поједине судије рјешавале стамбена питања по повољним условима”.
У одговору “Вијестима” су навели да је на основу огласа њихове Комисије за рјешавање стамбених потреба судија из 2015. троје судија закључило уговор о куповини стана под повољним условима, а да је двије године касније још пет ријешило стамбено питање куповином станова изграђених у јавном – приватном партнерству. А највећа помоћ услиједила је 2018. за рјешавање стамбених потреба судија осам судова у Подгорици, по којем “63 судија и 57 запослених у судској администрацији су ријешили стамбена питања, куповином станова изграђених у јавном приватном партнерству”, наводи се у одговору Секретаријата.
И поред тога, многе судије су се обратиле за помоћ Владиној Комисији.
Шћепановић: Додјела стана није могла утицати на мој рад
Судија Уставног суда Будимир Шћепановић тако 2016. године цијену стана од 90 метара квадратних са умањењем од 80 одсто али и додатних 15 одсто због једнократне упате добија за мало више од 13.000 еура.
Шћепановић је “Вијестима” казао да је његова породица годинама живјела у тијесном простору, који је саградио његов отац.
„Много бих више волио да сам стамбено питање ријешио у млађим годнама, него под старе дане. Тако би се дјеца подизала у бољим условима, а и ја бих живио и радио у бољим условима“ казао је Шћепановић.
Упитан да ли је то што је стан добио од Владе могло да утиче на његов рад, Шћепановић је одговорио да у његовом случају „нити је могло, нити ће икад утицати“.
Судија Врховног суда Весна Беговић тражила је помоћ од државе 2017, иако је управо од Владе раније добила стан од 52 метра квадратна, у којем живи сама. Она у захтјеву из 2017. наводи да јој је потребна реконструкција тог простора и наглашава да је на мети провалника који јој краду ствари и угрожавају безбједност, јер је стан у приземљу зграде.
„Такође напомињем, да се из хобија бавим сликарством, али због позиције стана који се налази на приземљу, и немогућности провјетравања истог, моје здравствено стање је угрожено, с обзиром да уљане боје које користим за рад имају штетно дејство за здравље уколико се просторије редовно не провјетравају”, наводи се у документу који је представљен на јучерашњој конференцији за новинаре.
Са прес конференције
Са прес конференцијефото: Лука Зековић
Владина Комисија јој нуди стан од 75 метара квадратних на трећем спрату, али их судија обавјештава да одустаје и инсистира на 40.000 еура “због тражења мени погодније локације, а због породичних разлога… као и због мојих здравствених проблема“.
Комисија јој 2017. додјељује кредит за побољшање улова становања од 40.000, иако је одлуком прописано да она, како је истакла Ћаловић Мрковић, могла износити само до 15.000 еура.
У години када је тражила помоћ од Владе пријавила је Агенцији за спречавање корупције да има уштеђено 35.000 еура.
“Вијести” су раније писале о овом случају.
Судија Врховног суда Драгица Милачић је, на примјер, у години када је добила 20.000 еура кредита од Владине Комисије јер, наводно, другачије није могла да ријеши стамбене проблеме, купила нови аутомобил.
Ћаловић Марковић је указала на нелогичност да је у захтјеву Влади навела да живи са породицом, а у имовинском картону Агенцији да живи сама.
У случају њеног колеге Мираша Радовића наводи се да је двије године након што му је Влада дала кредит од 40.000, омогућила и да добије стан у Универзитетском центру од 109 метара квадратних у замјену за стан на Малом брду од 85 и доплату од 20.000 еура.
“У уговору се наводи да је квадратни метар старог стана скупљи него квадрат новог”, наводи се у налазима Националног савјета.
У уговору пише да је исплатио 20.000 еура разлике у процијењеној вриједности стана непосредно прије његовог закључења 2012, али да у картону није имао пријављену уштеђевину. У том периоду ћерка, која живи са њим, а нема званичних прихода, постаје власница годину старог аутомобила.
Бошковић бринула о етици, морала знати за правилник
Ћаловић Марковић је посебно истакла јуче примјер тужитељке у ВДТ-у Соње Бошковић, која је од Владе тражила помоћ а у том периоду била члан Комисије за праћење кодекса тужилачке етике Тужилачког савјета и морала да буде упозната са постојањем правилника и законом.
Она није тражила прецизан износ, па јој Влада Комисија даје кредит од 30.000 еура.
У години кад је добила кредит по повољним условима, била је власник два стана, пословног простора и око 125.000 метара квадратних земљишта.
Тужилац у Вишем државном тужилаштву Вељко Рутовић је, казали су из Националног савјета, добио стан од 90 метара квадратних за око 15.500 еура. У години када је добио државни стан, он и супруга пријавили су да имају 22.300 еура уштеђевине.
Ћаловић Марковић казала је да је држава специјалној тужитељки Мири Самарџић 2004. године дала стан под Малим брдом од 80 метара квадратних за 3.291 еуоа, односно 41 еуро по метру квадратном.
“Девет година касније, на њен захтјев је утврђено да је стан који је откупила од државе већи, па је закључила Анекс уговора и купила додатних 14 метара квадратних за 1.428 еура, односно 102 еура по метру квадратном”, наводи се у презентацији Ћаловић Марковић.
Након тога, главни специјални тужилац Миливоје Катнић 2018. од Владине Комисије тражи да јој одобри кредит наводећи, између осталог да би „уколико држава на овај начин у потпуности ријеши стамбено питање овог тужиоца то сигурно био подстрек за њено даље професионално ангажовање”. Владина комисија јој даје кредит од 10.000 еура са обавезом да врати 2.000.
Ћаловић Марковић је навела да је у години када је добила кредит од државе, Самарџић била власник стана од 94 метра квадратна који је добила од државе, а супруг власник куће од 170 и стана од 120 метара квадратних.
“Мјесечно су зарађивали око 2.800 еура и живјели су сами”, истакла је она.
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић поручио је јуче, након представљања примјера, да је “сада јасно одакле хистерија мањинских партија према новој Влади”.
“Сада је јасно зашто не желе да раде свој посао тужилаштво и судство. Да ли је нормално да Влада Црне Горе дијели станове посланицима који треба да врше мониторинг рада извршне власти? Ако је то нормално у демократском свијету, ја заиста не знам шта да кажем’’, рекао је он.
Посланик Генци Ниманбегу назвао је коментар Абазовића подметањем и популизмом, и поручио да нико из Албанске листе није добио станове и кредите од Владе.
Пешић најавила тужбу, Шарановић ћути
Бивша генерална секретарка Владе Наташа Пешић најавила је да ће поднијети тужбу.
„Све што имам да кажем рећи ћу на суду, јер ћу поднијети тужбу. Даље не желим ништа да коментаришем“, казала је она „Вијестима“.
Пешић, према подацима Националног савјета, у јулу 2012. закључује уговор, а у јуну 2013. анекс којим купује стан у Универзитетском центру од 63 метра квадратна по цијени од непуних 13.150 еура.
Током 2018. тражи кредит од 30.000 еура јер живи у једнособном стану који „не задовољава адекватне услове становања моје породице“. У стану од 63 метра квадратна живи у двочланом домаћинству.
Ћаловић Марковић је истакла да уговор о кредиту закључује у фебруару 2019, а на крају те године, новац држи на рачуну. Не троши га ни у току 2020. године.
Подаци су, каже Ћаловић Марковић, били тајни, јер би њихово објављивање, одлуком Генералног секретаријата на чијем челу је била Пешић, „угрозило унутрашње функционисање органа власти“.
“Сада кад смо их објавили можете да видите колико је то заиста истина”, казала је Ћаловић Марковић на конференцији за новинаре.
Нови генерални секретар Владе Божо Милоњић преиспитивањем основа за одређивање тајности утврдио да „преовладава интерес да наведене информације буду јавне“.
Бивши министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић тражио је већи стан и наводи да је за претходни добио кредит од “Монтепута”. Тада, према документацији, није поменуо да има стан у Рожајама и пословни простор.
Он враћа стан на Старом аеродрому и доплаћује 4.610 еура за стан у Универзитетском центру од 90 метара квадратних.
Нурковић је „Вијестима“ казао да је стамбено питање ријешио у складу са прописима.
„Ако неко сматра да нешто државни органи треба додатно да истраже, нека покрене поступак“, казао је он.
Бивши министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић почетком 2017. тражи да му се додијели кредит за куповину службеног стана јер нема стан у Подгорици гдје ради и “гдје му студирају дјеца”.
Крајем 2017. године, када тражи помоћ од Владе, има стан од 110 квадрата који је наслиједио и преко 38.000 еура уштеђевине, види се из имовинског картона који је представио Национални савјет.
Са прес конференције
Са прес конференцијефото: Лука Зековић
Почетком 2019. гдобија стан од 92 квадрата у Универзитетском центру по цијени од око 15.800 еура, а на крају године пријављује да је наслиједио и кућу и пословни простор а на рачуну му остаје уштеђевина од 19.225 еура.
Блажо Шарановић, бивши директор Управе за имовину, 2012. од Владине Комисије добија стан у Толошима (62 м2), иако је, у том тренутку, власник више некретнина.
Стан од 62 метра квадратна на крају га је коштао тек 6.324 еура, а само два дана након куповине стана од државе, он га продаје за 61.500 еура. Пуришић и Шарановћ нијесу одговарали на позиве и СМС “Вијести”.
Квадрат на Забјелу исти као у професорским зградама
Национални савјет истакао је примјере четири садашња и бивша посланика, међу којима је и тадашњег потпредсједник Скупштине Суља Мустафића (БС).
Нјему је стан од 128 метара квадратних додијељен за мало више од 22.000 еура, а након годину и по га продаје за 132.000 еура. Од продаје купује нови стан од 75 метара квадратних за 78.000, платио државни стан 22.000 и преостало му је непуних 32.000 еура.
“Вијести” су још крајем 2018. године објавиле да је продао и зарадио на државном стану, а Мустафић је тада казао да је “у поштовању закона, као и до сада, бићу и убудуће досљедан”.
У случају посланице Сање Павићевић (ДПС), њој је омогућено да стан од 54 метра квадратна у поткровљу на Забјелу замијени за стан од 89 у професорским зградама за мало више од 6.000 еура.
Из Националног савјета су казали да је “тржишна цијена квадратног метра стана у поткровљу на Забјелу била иста као квадрата новог стана у Универзитетском центру”.
Посланик Халил Дуковић (ДПС) добија у децембру 2018. кредит од 40.000 еура да би проширио кућу, а исте године његова супруга купује стан од 36 метара квадратних од кредита и уштеђевине коју раније није пријављивала, наводи се у налази Савјета.
У презентацији се помињу и примјери посланика Ервина Ибрахимовића (БС) и Наде Дробњак (ДПС), који су добили по 40.000 еура.
На позиве и поруке нису одговарали посланици Ибрахимовић, Дуковић и Дробњак.
Бајчета добио већи стан за 6.700 еура
Директор Комисије за контролу државне помоћи Митар Бајчета добија стан у Московској улици од 71 квдрат, за који враћа стан од 42 метра квадратна у Загоричу и доплаћује око 6.700 еура.
Цијена новог и старог квадрата износила је у овом случају по 700 еура.
Специјална тужитељка Лидија Вукчевић прије неколико дана је издала налог за хапшење Бајчете у оквиру истраге о гаранцијама за КАП. Он је пуштен да се брани са слободе.
Директор Миодраг Вујовић у име Агенције за заштиту конкуренције информише Комисију да је Влада одобрила преусмјеравање средстава од 25.920 еура, и тражи да се донесе одлука да се њему додијеле.
Исти захтјев за додјелу средстава директору независне Агенције упућује и министарка економије Драгица Секулић, види се из докумената.
У години кад добија повлашћени кредит, власник је стана, куће и пословног простора.
У години кад добија 40.000 еура кредита, директор Агенције за спречавање корупције Сретен Радоњић сину поклања кућу од 110 метара квадратних. О томе су раније писале и “Вијести”. Он је недавно продао стан који је дијелом купио до кредита и на њему зарадио.
Vijesti