Мала соба, тридесетак квадрата, у њој сједи двадесетак криминалаца, издајника и непријатеља државе. Ухваћени и затворени у Центар безбједности Подгорица. Држава је спашена, мирна, највећи њени непријатељи сједе у једној соби. Ту су два посланика, неколико функционера странака, НВО активисти, писци, факултетски образовани људи. Ту је младост и будућност Црне Горе, а сви до једног утамничени. Сви смо ми ухапшени као највећи криминалци, тешке полицијске снаге су се сручиле на сваког од нас и спасиле државу. Али зашто се ми криминалци свему томе смијемо, зашто смо ми ти који смо срећни, који се не стиде због свог поступка, а утамничени смо? И зашто полиција која нас чува погињу главу од срамоте и стида?
Одговор је једноставан. Стиде се јер знају да су на страни неправде и тираније. А да нисмо ми ти који су криминалци, никада нисмо ни били, сви заједно немамо ни дана затвора. Ни минут робије. Али зато имамо сате, дане, године, својих живота које смо посветили борби против овог режима, борби против тираније и диктатуре. Живот посвећен слободи, да би нам сјутра свима боље било. Не само нама који се боримо за правду, већ свима који живе у Црној Гори, па и овим полицајцима који бесомучно кидишу на нас и крвнички нас хапсе, да би се додворили диктатору. Зато су на нашим лицима осмјеси а на њиховим стид. Нама је драго да у борби против тираније будемо они који ће на својим леђима понијети и то бреме, затварања и тортуре. Зато се у тој малој просторији може чути, само смијех, разговор и нада. Посматрам све те људе и у њиховим очима, у њиховом говору видим и осећам, да их ова репресија није сломила, већ их је само још више оснажила. Дала им додатни мотив у борби за правду.
Сва репресија према мирним грађанима, који се буне против прекомјерне употребе силе над нашим суграђанима у Будви, је за циљ имала само једно да доказе колико је тиранија моћна, да нас уплаши и застраши. Ваљда полазе од себе па мисле да ћемо се у мишју рупу сакрити. Грдно су се преварили, оптимизам који влада међу нама је још већи, још јачи. Нико нас не може сломити, јер наш је циљ правда, а наша дужност отпор. Колико сам ја могао видјети нико се не каје. Нема кривице јер само једну земљу имамо и за нашу Црну Гору се треба борити.
Разговарам и са полицајцима, већина њих не подржава то што се дешава. Стиде се и погињу главу, многи маштају о дану када ће моћи да напусте овакву службу, или се надају промјени па да њихов позив опет буде частан. Имаи оних који у овоме не виде ништа лоше, мећу њима је и пар младих момака који су тек изашли с академије, дрски и безобразни. Али и њихов силеџијски приступ се ломи пред ријечима оних који су заточени. Није лако побиједити истину, док на другој страни младост бриљира. Сваког тренутка, аргументовано и сталожено показују зашто је то будућност Црне Горе. Дивим се тој дружини коју сам упознао у притвору дивим се тој борби, смјелости и храбрости. Поносан сам што у Црној Гори постоје људи који су спремни да кажу доста је. Доста је Џаковића и сличних, доста је полицијске тортуре и пребијања грађана, доста је сузаваца на тренингу дјеце, доста је тираније ДПС-а, доста је.
Желимо и хоћемо слободу, хоћемо да дишемо, хоћемо фер изборе, да се суди криминалцима, да су институције на страни народа. Доста је више вас и вама сличних, који нас тридесет година гурате дубље и од дна.
И знам да је ово почетак борбе. Знам да је ово тешка битка ријечима и дјелима. Граћани који су на улицама силу не познју, ми не нападамо, ми се бранимо, јер ми мирним бунтом желимо бољу Црну Гору. Да будемо браћа да радимо у заједничком интересу. Те вечери у притвору никоме није било битно ко је које нације, ко које вјере, била је битна борба против режима. Различити смо сви ми циљ нам је један смјена власти и боља Црна Гора. Сви ми смо браћа.
Немиле сцене којима смо сведочили ових дана, нису изазвали грађани, изазвала их је ова власт. А у дјело спровела државним инструментима који припадају народу, конкретно полицијом. Да ова власт није кренула у обрачун с изборном вољом грађана Будве, не би ни ми били на улицама. Да ова власт није погазила Устав Црне Горе, ни ми на улице не бисмо изашли, да ова власт није злоупотријебила полицију, до оваквих сцена не би ни дошло, па на крају да нас ова власт није напала преко полицијских снага ни ми не бисмо били приморани да одговоримо. Да сте у служби народа се нико се не би ни бунио. Него нисте, ви сте на страни свога џепа, а ми на страни правде, зато се наша побједа не доводи у питање.
Премијер Душко Марковић је рекао да питање Будве може ријешити за 15 минута, и сви смо свједочили како је то изгледало. Доказао је да ће свим средствима, па чак и оним недозвољеним бранити власт, а напрем себе ће имати мирне грађане који желе само једно, боље својој земљи, Црној Гори.
Нисам се намјерно оглашавао до данас хтио сам да размислим о свему, сад мирне главе кажем, овом народу је доста, показује то на све начине. Сада је ред на опозицију да формира једну листу и да зада задњи ударац овом режиму. А грађанима који сједе кући вријеме је да се прикључе овој борби, да наша покољењења имају наду у будућност.
Желим додати да ми је драго што сам упознао те људе у притвору, дивни су то бориц за слободу и правду. Нисам их желио именовати али сви знамо ко су они.
До новог отпора неправди и тиранији.
Мисли главом.
Не гласај ДПС.
Јанко Плавшић