Приредила: Боричић Слободанка
На Видовдан, у уторак 15/28. јуна 1389. године, на дан Светог пророка Амоса, по неким претпоставкама и крсне славе кнеза Лазара, сукобиле су се на Косову пољу двије војске у одсудној бици, која је одредила судбину српског народа наредних пет вјекова.
Након погибије, кнез Лазар је сахрањен у Приштини у Цркви Светог спаса. Његове мошти су пренесене у Раваницу 1390. године. Константин Филозоф је описујући пренос моштију написао: „А тада не беше места у целој земљи тој где се није чуо тужан глас ридања, и вапај који се не може ни са чим упоредити; толики беше да се свим овим ваздух испуни…“
После боја на Косову кнез Лазар је проглашен светим, а помен му се држи на велики празник Видовдан, који је у народу био дубоко укоријењен и у вријеме Косовског боја.
На Видовдан се држи помен свим српским мученицима.
Свети владика Николај Велимировић пише: ,,Ниједан хришћански народ нема у историји својој оно што има српски народ, нема Косово. Греше они који говоре: Косово је зауставило точак наше историје, уназадило нас је, да није Косова, ми бисмо данас били велики народ! Баш Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна голгота, али у исто време, наше народно васкрсење, духовно и морално. Ко жртвује живот свој у једној борби за истину и правду Божју, жртвовао је све што је могао и имао, и – победио је… А од светих тела њихових освећена је сва Косовска земља. Отуда је Косово постало Свето поље.“
28. јуна Срби славе три славе: Видовдан, Свети цар Лазар и Свети пророк Амос.