Гвозденовић је главни човјек за све прљаве послове Мила Ђукановића. Његово име се налази на врху списка, који је у посједу једног међународног тима истражитеља који мјесецима истражује високе функционере ДПС-а и њихове послове у иностранству.
Доскорашњи потпредсједник Скупштине Црне Горе и високи функционер ДПС-а Бранимир Гвозденовић могао би бити прва крупна риба која ће завршити на оптуженичкој клупи након што је власт промијењена, сазнаје Борба.
Он је најчешће прозиван због потенцијалног сукоба својих јавних овлашћења с приватним интересима везаним за пословање приватних фирми у којима су, кроз поступке јавних набавки, чланови његове уже или шире породице били веома активни и добијали на тендерима вриједне послове од државе.
Гвозденовић је главни човјек за све прљаве послове Мила Ђукановића. Његово име се налази на врху списка, који је у посједу једног међународног тима истражитеља који мјесецима истражује високе функционере ДПС-а и њихове послове у иностранству, пише Борба.
Вијести о корупционашким пословима бившег министра, рекетирању страних инвеститора, о нелегално стеченим некретнинама, милионским дуговањима и његовом учешћу у приватизацији највећих државних предузећа, које је Душко Кнежевић објелоданио из Лондона, нису заправо ништа ново.
Кнежевић наводи да је Гвозденовић сувласник ексклузивне парцеле на Јадранском сајму у Будви, на којој фирма Safiro beach resort планира градњу двије куле са по 15 спратова, односно хотел и станове за тржиште. Као инвеститор нових солитера надомак Словенске плаже, помиње се подгоричка компанија MIA Investments, у власништву турских држављана.
Кнежевић тврди да је Гвозденовић, преко свог кума, подгоричког бизнисмена Раденка Радојичића, власник локације Мала плажа, у залеђу Краљичине плаже код Чања, познате по пропалој продаји инвеститорима из Абу Дабија.
„Знао је за договор са Арапима и да ће ту бити ексклузиван туристички ризорт, знао је да ће у околини порасти вриједност земљишта па је купио ту локацију поред Краљичине плаже“, казао је тада Кнежевић.
Поред Мале плаже, „власник је земљишта у Росама, на Луштици, која се води на име компаније Northstar, а назив пројекта је Montrose“.
Наведени пројекат туристичког ризорта на херцегновској страни Луштице, један је од централних изложбених поставки на фестивалу некретнина FREI, који се под покровитељством Гвозденовићевих министарстава сваке године одржава у хотелу Маестрал. Или на Сајму некретнина у Монте Карлу. О трошку државе, наравно.
Оптужио је Брана за рекетирање страних инвеститора, за протежирање кумова злоупотребом нагомиланих функција. Од ирског инвеститора Луис Мегвајера, сувласника хотела Фјорд у Котору, који је у међувремену срушен, Гвозденовић је, тврди Кнежевић, тражио 2 милиона еура „ да ријеши све његове проблеме у Црној Гори“.
Помиње и покушај рекетирања Руса, власника компаније Метропол, у чијем је власништву острво Св.Марко у тиватском заливу, од којих је кум Брано тражио цијелих 10 милиона еура како би их припустио да улажу у изградњу туристичког смјештаја на Острву цвијећа. И то је, као, једини разлог што Острво цвијећа није туристички валоризовано. Свом другом куму, поменутом Радојичићу, са позиције предсједника Борда директора ЕПЦГ, Гвозденовић је намјестио посао изградње станова у Подгорици. На његово име је, наводно, подигао кредит у износу од 2,5 милиона еура у Атлас банци који никада није враћен. Чини се као да се у Атлас банку по паре улазило као у самоуслугу, па Кнежевић подсјећа Гвозденовића како је „лично узео 300.000 еура у Атлас банци на име кредита који такође није враћен“, пише Борба.
Истраживање које је још 2012. године спровео МАНС је показало да је Гвозденовић је као министар урбанизма свом куму омогућио да супротно закону и планским документима, сагради двије стамбене зграде, са близу 100 стамбених јединица. У кривичној пријави коју смо тада поднијели се наводи да је Гвозденовић, злоупотријебио функцију министра урбанизма и компанијама свога кума („РР Инжењеринг“ и „Капацитy“) 2010. године издао грађевинске дозволе које су омогућавале градњу више етажа него што је било могуће тадашњим планом за насеље Момишићи у Подгорици.
МАНС је Гвозденовића пријавио због учешћа у легализацији вила на Завали, приватизације Светог Стефана, афере „Снимак“, омогућавању да супротно закона граде инвеститори попут Брана Мићуновића и компанија Дарка Шарића, па све до легализације бројних објеката у Подгорици и на приморју кроз измјену планске документације када је у привилегованим инвеститорима омогућио не само стицање екстра профита, већ и избјегавање кривичне одговорности.