ПРЕБИЛОВЦИ – СРПСКА ГЕОГРАФИЈА БОЛА
Јуче се навршило 30 година од освештања темеља Храма у Пребиловцима и крипте и полагања српских мученичких костију из дванаест јама и три велика стратишта у мермерну гробницу.
Само у једном налету хрватских усташа, августа 1941. свирепо је уморено 560 Пребиловчана, од којих је било 237 дјеце узраста до 14 година и 233 дјевојке. Рано ујутру 4. августа 1941. године преко хиљаду усташа напало је село из три правца. Усташе су по уласку у село почеле претресати куће, прикупљати становништво, силовати жене и пљачкати ствари. Становници центра села су били довезени код зграде основне школе. Усташке оргије су трајале неколико часова. Једина особа која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. По њеним ријечима, усташе су вадиле из колијевки бебе и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима њихових мајки. Између 6. и 11. августа, убијено је 826 од укупно 994 пребиловачких Срба, поглавито жена, дјеце и стараца. Преко 500 страдалника је живо бачено у јаму Голубинку коју су комунисти забетонирали 1962.године.
Кости сакупљене из стравичних јама, забетонираних у доба комунистичког режима, скривене од јавности чијем је ,,братству и јединству“ јединствена и стравична пребиловачка истина сметала, похрањене су 4.августа 1991. у мермерну гробницу. Крипту и темеље будућег Спомен-храма, посвећеног Сабору српских светитеља, освештао је патријарх српски Павле. Потом је Његова Светост, на темељима започетог храма, служио Свету архијерејску литургију, а онда држао опијело, на које су мученици пребиловачки чекали пола стољећа.
У бесједи, Његова светост је нагласио: ,,Пред Богом Живим, онај ко је човјек, увијек је жив; а нечовјек, пред Њим је мртав и док гази по овом свијету. Не дај, Боже, да ми или потомци наши не одржимо име српско и православно онако како ваља и требује. Никада се не бојати ничега и никога, сем Бога. “
Међутим, мира за мошти пребиловачких мученика није било.
У јуну 1992. хрватске и муслиманске снаге су спалиле Пребиловце, минирале недовршени храм и оскнавиле мученичке кости пребиловачких страдалника. Експлозија је била тако снажна да су се кости и зуби утиснули у темеље цркве. На мјесту гдје се налазила Спомен-црква, Хрвати су направили дивљу депонију.
Обнова живота у Пребиловцима почела је изградњом Храма Христовог Васкрсења и оживљавањем сјећања на најстрадалније српско село. Обнављањем живота у Пребиловцима обнавља се цијела Херцеговина, јер се тамо, крај ,,робиње Неретве“, на великим извориштима нашег духовног живота, на мјестима страдања и највеће националне трагедије, српски дух поново рађа, у сјају тако удаљеног источног сунца, које ће опет, као и стољећима раније, доносити нову зору слободе вјерном српском народу.
У Пребиловцима је синоћ, предавањем протопрезвитера Гојка Перовића, почела прослава Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких Мученика и обиљежавање 80 година од њиховог страдања.
Као вјечита опомена, на споменику прве пребиловачке жртве, кнеза Огњена Ждракановића стоје стихови:
,,Не, не верујте тишини што се уместо нас јавља
У беле тврђаве мермера закључајте нам добро кости,
могле би мртве усташе да нам се напију здравља,
не, не верујте тишини што се уместо нас јавља. “
Нека је вјечна слава Светим Пребиловачким и Доњохерцеговачким мученицима.
Ми знамо ко смо