Делегација Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе данас је посјетила Центар за прихват у Спужу. Поред предсједника Одбора Јована Јола Вучуровића и чланице Одбора Јелене Божовић, у посјети су учествовали: замјеница Заштитника људских права и слобода Црне Горе Снежана Арменко, в.д. директорица Директората за социјално старање и дјечју заштиту у Министарству финансија и социјалног старања Марија Стајовић, секретарка Министарства просвјете, науке, културе и спорта Јована Остојић, начелница Дирекције за антидискриминационе политике у Министарству правде, људских и мањинских права Мирјана Влаховић-Андријашевић, савјетница за владавину права и европске интеграције у Делегацији Европске уније Фредерике Вуншман, програмска менаџерка за демократију и људска права у Делегацији Европске уније у Црној Гори Младенка Тешић, координатор социјалне политике у Представништву UNICEF-а у Црној Гори Данило Смоловић, сарадница у Представништву UNHCR-а у Црној Гори Дарка Минић, представница Црвеног крста Црне Горе Јелена Дубак и представник НВО „Грађанска алијанса“ Павле Ћупић.
Имајући у виду да Црна Гора последњих неколико година биљежи значајан пораст броја миграната и представља транзитну зону на путу ка државама чланицама Европске уније, посјета је била добра прилика да се представници надлежних државних органа, међународних организација са сједиштем у Црној Гори и невладиног сектора упознају са поступањем према странцима који траже међународну заштиту смјештеним у Центру за прихват, условима који су им обезбијеђени и активностима које се предузимају на плану заштите њихових људских права.
Мирослав Зековић, в.д. генералног директора Директората за управне послове, држављанство и странце у Министарству унутрашњих послова је саопштио да је Црна Гора прихватила међународно-правне обавезе у овој области и истакао да је 2017. године донешен Закон о међународној и привременој заштити странаца који је у потпуности усклађен са европским законодавством. Закон је добио и позитивно мишљење Европске комисије, што је значајан корак у европским интеграцијама Црне Горе. Различити фактори утичу на миграторна кретања, а Црна Гора је показала спремност, одговорност и хуманост у прихвату лица која траже међународну заштиту у Црној Гори.
Предсједник Одбора за људска права и слободе Јован Јоле Вучуровић је информисао да Одбор, у склопу надзорне улоге, посвећује посебну пажњу овој предметној области и да се дуги низ година бавио разматрањем положаја расељених и интерно расељених лица. Када је ријеч о актуелним миграторним токовима који не заобилазе ни Црну Гору, нагласио је да се Одбор за људска права и слободе 27. сазива Скупштине Црне Горе упознао са стањем у овој области на Првој сједници одржаној 23. децембра 2020. када је размотрио три Извјештаја Заштитника људских права и слобода Црне Горе о реадмисији и миграцијама и тим поводом донио Закључак који је доставио Колегијуму предсједника Скупштине на упознавање и надлежним институцијама на реализацију. Истакао је да су миграције постале тренд о којем у Црној Гори треба говорити гласније и са различитих аспеката. Такође, подсјетио је да су мигранти у Црној Гори најчешће у транзиту, јер је њихово крајње одредиште нека друга земља, о чему свједочи чињеница да надлежни органи који региструју мигранта често послије неколико дана губе његов траг, јер напушта земљу. Узроци миграција су најчешће геополитичка дешавања, али присутна су и економско-миграторна кретања. Саопштио је да учесници посјете посједују основне информације о функционисању Центра за прихват у којем су смјештени припадници рањивих група, првенствено малољетници, малољетници без пратње, лица са инвалидитетом, труднице, самохрани родитељи са малољетном дјецом, а изузетно, када капацитети то дозвољавају, смјештај се обезбјеђује и појединим мушкарцима који се по психо-физичким карактеристикама сматрају вулнерабилним. Такође, учесници посјете знају да је смјештај колективног типа, прилагођен индивидуалним потребама странаца који траже међународну заштиту. Посебно значајним је оцијенио што се у овом Центру поштује потреба обезбјеђивања јединства породице, као и право на приватност, достојанство и сигурност.
Предсједник Одбора је подсјетио да је у Извјештају о поступању према мигрантима у Црној Гори који је сачинио Заштитник људских права и слобода Црне Горе, а који је Одбор размотрио на Првој сједници, одржаној 23. децембра 2020, Заштитник Министарству унутрашњих послова упутио Препоруке:
– да се у Центру за прихват донесе процедура за поступање у случају смрти странца у Центру и
– да се води посебна и што прецизнија евиденција о конфликтним ситуацијама у Центру за прихват.
У вези са тим, информисао је да је Министарство унутрашњих послова донијело Правилник о допуни Правилника о правилима боравка и кућном реду у Центру за прихват којим је дефинисана процедура за поступање у случају смрти странца у Центру, па се интересовао да ли је реализована друга Препорука Заштитника.
Уз подсјећање да су чланови Одбора информисани да је само у једној ситуацији забиљежен озбиљнији конфликт миграната са локалним становништвом када је Заштитник на терену дјеловао као медијатор, предсједник Вучуровић се интересовао да ли су последњих мјесеци током транзита или боравка ових лица у Црној Гори забиљежена кривична дјела, да ли су та лица угрожавала безбједност грађана Црне Горе, али и да ли су они били жртве криминалних активности посебно у погледу трговине људима. Такође, упитао је да ли ова лица са дозволом или без дозволе могу да напуштају Центар за прихват и да ли се прати њихово кретање када напусте Центар, да ли међу њима могу бити лица која су осумњичена за тероризам у државама из којих потичу. Интересовало га је да ли надлежни органи и службе Црне Горе имају координацију са страним службама како би се евентуално откриле такве особе. Предсједник Одбора је закључио да је ова тема последњих мјесеци ишчезла из фокуса интересовања јавности, али је добро да се испрати стање у овој области.
Ирена Ракочевић, начелница Дирекције за прихват странаца који траже међународну заштиту је саопштила да је ово мјесто на коме су се окупили индикатори поштовања људских права у пракси. Људска права странаца који траже међународну заштиту су специфична због ситуационе и унутрашње рањивости, јер им је одузета слобода избора мјеста боравка. На путу од земље поријекла до Црне Горе често се сусријећу са изазовима, попут трговине људима, тако да се дешава да упадну у ланац извршења кривичних дјела. Посебно је нагласила да је Црна Гора у потпуности усагласила нормативни оквир са европским и међународним стандардима у овој области ратификацијом Конвенције о избјеглицама са Додатним протоколима. Такође, подсјетила је на одредбу члана 9 Устава Црне Горе којим је прописано да су потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства. Подсјетила је да је у преговорима за поглавља 23 и 24 указано да Црна Гора не треба да мијења Устав јер је њиме прописана супремација међународних стандарда. Посебно је нагласила да владавина права није датост, већ задатост у синергетском приступу свих оних који доносе и који примјењују прописе.
Она је истакла да је Центар за прихват одсјек у саставу Дирекције за прихват странаца, а у августу 2020. године на Божају је отворено привремено контејнерско насеље који ће функционисати до изградње транзитног центра на мјесту некадашње карауле Божај, капацитета 120, а у ванредним ситуацијама 200 мјеста. Центар у Спужу је капацитета 104 мјеста, а очекују почетак радова на надоградњи спрата чиме ће се капацитети повећати за још 60 мјеста. Министарство унутрашњих послова је крајем прошле године купило плац површине 5.587 метара квадратних ради повећања дворишних капацитета како би се створио адекватан простор у случају енормно већег прилива миграната. Очекује да ће најкасније до краја првог квартала 2022. године бити постављени додатни контејнери којима ће се прошири капацитети за још 60 лица. Центар за прихват није прва дестинација за странце који траже међународну заштиту, већ је то гранична полиција гдје они изражавају намјеру за подношење захтјева за међународну заштиту. Чланом 34 Закона о међународној и привременој заштити странаца дата је могућност и Центру за прихват да узме намјеру, али та норма је са одложеним дејством. Након што се реализује електронско увезивање са граничних прелаза и након што Црна Гора у потпуности почне примјењивати Еуродак, намјера за подношење захтјева за међународну заштиту моћи ће се преузимати и у Центру за прихват. Странци који траже међународну заштиту имају интервју на пријему и тада стручни тим Центра утврђује степен рањивости лица на основу чега се утврђује њихова категорија. Држава Црна Гора лицима која траже међународну заштиту обезбјеђује исхрану (пет оброка) у складу са јеловником Института за јавно здравље, здравствену заштиту и информативну и правну помоћ и подршку. Послије девет мјесеци боравка у Центру ова лица имају право на рад. Након спроведеног поступка у оквиру којег се испитује да ли су лица испунила претпоставке да добију међународну или супсидијарну заштиту, та лица улазе у фазу интеграције гдје имају право на социјалну подршку, новчану помоћ и помоћ приликом спајања породице. Сви странци који траже међународну заштиту имају право на јединство породице, а кад добију међународну заштиту имају право на спајање породице.
Ракочевић је истакла да је Европски суд за људска права прије недјељу дана дао мишљење због којег ће се мијењати Европска регулатива којим је истакнуто да се административни притвор примјењује крајње изузетно, уз максимално поштовање принципа правичности и сразмјерности. Нагласила је да Црна Гора није имала велике изазове у том погледу иако је 2019. године у Центру у Спужу и Алтернативном смјештају на Конику било око 8.000 лица, а донесена су само два рјешења о административном притвору. Од почетка ове године у Центру у Спужу и Божају било је око 2.500 лица. Новом Стратегијом за миграције и реадмисију у IV кварталу 2022. године планирана је допуна Правилника о правилима боравка и кућном реду у Центру за прихват како би се додатно оснажила позиција странца који је прекршио правила тиме што ће се жалбени поступак ускладити са међународним стандардима.
На питање предсједника Одбора, Ракочевић је одговорила да је Центар за прихват отвореног типа и да је слобода кретања уз поштовање кућног реда гарантована. Саопштила је да у овом тренутку немају праву информацију о идентитету лица јер се дешава да велики број лица има исто име и презиме, датум рођења, али од стране граничне полиције им се узима отисак прста који се даље нигдје не шаље на провјере, због чега је неопходно формирати базу података, за коју се нада да ће обезбиједити уз помоћ FRONTEX-a. Прошле године су процесуирани случајеви насиља у породици, а крајем 2019. године забиљежен је један случај кријумчарења. Иако Црна Гора нема реципроцитет са Авганистаном, тај предмет је наше Основно државно тужилаштво на бази реципроцитета уступило Авганистану. Нагласила је да у Црној Гори није забиљежен ниједан облик насиља над странцем који тражи међународну заштиту у колективном смјештају, нити су специјални извјестиоци УН који прате ову област регистровали такве појаве код нас, што свједочи да је Црна Гора одговорила изазовима миграторних кретања.
Марија Стајовић, в.д. директорица Директората за социјално старање и дјечју заштиту у Министарству финансија и социјалног старања се интересовала шта ће од садржаја бити обезбијеђено у простору који се планира створити ширењем капацитета Центра и да ли ће у том додатном простору корисницима бити омогућене физичке активности. Ирена Ракочевић је појаснила да планирају да изграде додатне контејнере, а ослободиће простор за игралиште на којем ће бити могуће реализовати спортске активности.
Фредерику Вуншман, савјетницу за владавину права и европске интеграције у Делегацији Европске уније је интересовало да ли је максимално вријеме боравка лица која траже међународну заштиту у Центру девет мјесеци и колико дуго се у просјеку лица задржавају у Центру, каква је њихова структура, да ли је ријеч о породицама или појединцима и који су разлози због којих су остајали дуже или краће.
Ирена Ракочевић је појаснила да странац који тражи међународну заштиту има право да борави у објектима Дирекције за прихват до извршности одлуке по његовом захтјеву. Поступак по захтјеву је другостепен, тако да њихов боравак није ограничен на девет мјесеци, већ се дешавало да у Центру бораве и по двије или двије и по године. У 2018. години забиљежен је повећан прилив породица из Авганистана, а самаца је највише било из Марока, Алжира, Ирака, Ирана и Пакистана. Просјечно задржавање самаца је три до четири дана, а породица седам до десет дана.
На питање да ли је било дјеце без пратње и колико су се задржавали, Ракочевић је одговорила да ове године нијесу имали дјеце без пратње, а прошле године их је било и задржавали су се три до четири дана и одмах им се обезбјеђује старатељ који је дужан да води рачуна о њима, док ће урадити и стандардне оперативне процедуре којима ће се прецизно дефинисати поступање према дјеци без пратње.
Мирослав Зековић, в.д. генералног директора Директората за управне послове, држављанство и странце је саопштио да је од почетка године 1.853 лица из Авганистана изразило намјеру да затражи азил у Црној Гори, што је 61,6% укупног броја од 3.008 лица која су изразила намјеру за добијање азила у Црној Гори. Свега 96 лица из Авганистана је поднијело захтјев за азил што је 5% лица која су изразила намјеру, а од тих 96 лица само двоје је тренутно у Црној Гори тако да су два захтјева у процедури, што свједочи да они и даље доживљавају Црну Гору као транзитну државу на путу до трећих земаља.
Предсједник Одбора за људска права и слободе Јован Јоле Вучуровић је истакао да је важно констатовати да је Црна Гора земља транзита за мигранте, а мишљења је да земље које су користиле ограде за мигранте, од којих су неке и чланице Европске уније, нијесу мање демократске државе од Црне Горе, што је важно нагласити како се не био стекао утисак да је Црна Гора изнад тих држава, јер се ми тек учимо демократији, а владавине права код нас све је мање.
Након разговора са представницима Министарства унутрашњих послова учесници посјете су обишли Центар за прихват.