Грађански покрет УРА, Савез грађана ЦИВИС и независни интелектуалци представили су данас платформу “Црно на бијело”, која иницијално има преко стотину потписника а на основу које је, вјерују, једино могуће градити модерну, европску и грађанску Црну Гору.
Међу потписницима платформе су многе кредбилне личности у својим професијама, љекари, универзитетски професори, грађански активисти, борци за слободне медије и демократско друштво, активисти цивилног сектора, грађани свих боја и припадности у Црној Гори, појаснили су они.
У платформи истичу да их је окупила забринутост за мир и будућност Црне Горе, због тога што се, указују, “црногорско друштво суочава са тенденцијама разарања правих вриједности, моралним посрнућем, политичком поларизацијом, све израженијим подјелама и нестабилностима” и због тога што, додају, живе у заробљеној, партијској и дезинтегрисаној држави”.
Они у платформи “Црно на бијело” детектују изазове које је проузроковала пандемија короновируса, и да се, уакзују, “већ дуже вријеме суочавамо са урушавањем правне државе, стагнацијом у развоју, дубоком социо-економском кризом, недовољном ефикасношћу здравственог и образовног система, неједнаким шансама за све грађане, распродајом друштвеног богатства, као и видним угрожавањем животне средине и одрживог развоја”.
Нјихов је циљ, наводе у платформи смјена власти која ће изродити другачију Црну Гору а која ће затим досећи све своје потенцијале, кроз реформе правосудног, економског, здравственог, образовног система и грађење истинске еколошке државе засноване на одрживом развоју и зеленој економији.
“Желимо државу високог животног стандарда, у којој ће наша младост остајати, земљу израженог благостања, срећних и успјешних људи”, стоји између осталог у платформи.
Универзитетска професорица др Мара Шћепановић је казала да пет тачака платформе “Црно на бијело”, чини развијено друштво.
Посебно се осврнула на актуелни образовни, здравствени, правосудни и економски систем и поручила грађанима да се запитају да ли је то оно што они желе у свом друштву.
“Сви ви заједно са нама морате да учините Црну Гору друштвом у којем неће бити побједника и губитника. У таквом друштву побједници ће бити грађани а поражени они који морају да одговарају пред законом”, казала је она.
Карикатуриста, колумниста и новинар Горан Шћекић је поручио да грађанин у овој држави мора имати знање а прије свега храброст.
“Данас овдје стојим часно и стамено пред грађанима Црне Горе. Ја карикатуре не измишљам, они се саме нацртају. Овдје сам јер вјерујем у демократију у грађанску Црну Гору у коју неће бити криминала и карикатура које цртам”, истакао је он.
Предсједница Центра за истраживачко новинарство Милка Тадић-Мијовић казала је да је најважније је да Црна Гора постане земља за све “од њеног сељака у Пиви до горштака у Малесији”.
В”ажан је закон који треба да је једанак за све. Имамо један циљ да Црна Гора оздрави, да буде земља у којој се остаје а не одлази. Морамо да срушимо Берлински зид у Црној Гори који никада није срушен. Морамо сви да потпишемо пакт против овога што живимо, морамо да срушимо тај зид на демократски начин”, поручила је она.
Хирург др Миодраг-Царо Павличић казао је да је идеја грађанске и комотне државе оно што данас платформом “Црно на бијело” нуде Црној Гори.
“Искрено вјерујемо да можемо то да урадимо. Од претпостављене слике коју смо санајали о Црној Гори данас немамо готово ништа или мало. Осрамоћена власт чија је персоникфикација Мило Ђукановић урушила је нашу државу, његова политика деведестих починила је ратне злочине и Сребереницу које се данас сјећамо а ми то нажалост све до днас нећемо да спријечимо и промијенимо”, поручио је Павличић.
Он је истакао и да смо данас дошли ту гдје јесмо да смо држава која стење под интересима власти, која дуговјечно преговара са ЕУ, у којој су институције деградиране, држава са шверцерском економијом, држава без перспецтиве, држава из које се одлази.
“Овдје смо да поручимо да не пристајемо на овај сценарио да морамо другачије овдје су људи који знају водити државу и радимо за своју земљу. Успјећемо јер других опција нема”, нагласио је Павличић.
Др Андрија Петковић, предсједник Бокешког форума је поручио да вјерује да “кад имате нешто онда то нико не може да вам узме а то је знање које је као свјетлост”.
“Црну Гору данас доживљавам као Записе из подземља Достојевског. Док год будете за разлику од ове актуелне власти поштовали аутентичност Боке имаћете подршку Бокешког форума, док год се супротстављате криминалној власти имаћете подршку свих нас”, казао је Петковић.
Проф. Божена Јелушић је поручила да су УРА и грађани ових дана скочили у ледену воду режима и опозције “само зато што вјерују да је могућа Црна Гора свих грађана секуларна и мултиконфесионалана”.
“Затворени смо у ехо коморе идентитеске и сваке друге. Грађани борите се против медијске буке и друштвених мрежа, чујте аргументе и хајде да градимо Црну Гору једнаку за све. Укључимо разум, читајмо пажљиво, слушајмо аргументе вјерујмо у себе”, поручила је она са скупа.
Др Срђа Павићевић је казао да се дананс рађа нови политички ентитет у Црној Гори и да је то за све велики догађај.
“Долази до тренутка квалитативне промјене, бићемо нови и иновативни за потрошену политичку сцену Црне Горе. Гаранција за то су ови људи који су данас овдје. Изњедрићемо нове квалитете у посвађаној и раздијељеној Црној Гори. Посебно мјесто у овој причи чине обични људи који сријећете сваки дана све ове године и који носе самар ових тридесет година трпе и ћуте. Те људе ја позивам и кажем им да смо ми ту и да дођу”, поручио је Павићевић.
Универзитетска професорица др Маја Костић-Мандић казала је да кад добри људи заћуте у једном друштву деси се зло вријеме, које живимо данас.
“Видимо какво нам је право, економија, здравство, животна средина. Не требамо сви да будемо политичари али треба сви да будемо грађани да волимо своју земљу и побољшамо оно што живимо све ове године”, истакла је она.
“Паметни људи су ћутали и ово нам се дешава. Црна Гора има способне и паметне људе а они који то нису данас креарају наше животе. Почнимо од малих ставри указујмо на проблеме јер политика је наш живот”, поручила је она.
Др Дритан Абазовић казао је у уводу да је данас тужан датум за регију јер се прије 25 година десио злочин у Сребрници, а да су грађани дананс овдје да кажу да балканска политика треба да се заврши.
“Нема више приче у рукавицама, због тога је наша платформа “Црно на бијело”. Данас смо пред екомномским колапсом и зато морамо ствар да преузмемо у своје руке. Нико никада на једном мјесту као што је данас случај није понудио 30 професора доктора, овдје данас се могу саставити двије владе. Нисмо милитантна партијска орагнаизација, желимо да грађани добију шансу. Ако немамо отворене листе, позивамо грађане да буду на нашој листи и отварамо је за њих”, казао је Абазовић.
Он је поручио да је у претходном времену испоштовао све опозиционе договоре.
“Остао сам у бојкоту ван Скупштине, нијесам правио изборну реформу са Браном Гвозденовићем. Сада позивам грађане да се једанко тако правично боримо за слободно грађанско друштво”, казао је он.
Поручио је и да ће сви у Црној Гори кроз изграђену правну државу добити своја гарантована права и да неће бити дискриминације.
“Морамо да се окупљамо да градимо грађанско друштво. Може Црна Гора да буде успјешна прича али не може ако не смијени ову власт. Ево је струка, повлачимо се политичарења, ево вам струка и то је фер. Нама треба експертска Влада и људи од којих нас неће бити стид. То су ови људи данас овдје има их и на осталим адресама и ми их позивамо да дођу и подрже нас”, поручио је Абазовић.
Он је казао да жели да Црна Гора приступи европској породици. “Тешко је изаћи из комфора и ми данас овдје имамо људе који оперишу за 700е, предају у учионицама за мизерне плате и који дјецу морају да прате у иностранство”, додао је он.
Он је устврдио да је Црна Гора данас заробљена и да је од овог 11. јула требамо мијењати на боље.
“Платформа “Црно на бијело” је понуђена свима. Овдје су људи именом и презименом и платформу нудимо свима. Морамо да побиједимо, да трансформишемо наше друштво. Ово друштво изједа криминал, корупцију и национализам – између два зла изаберите добро”, нагласио је Абазовић.
Он је закључио да од данас нема рата са опозицијом и да је све усмјерено да Црна Гора добије нову власт.
Иницијални потписници платформе “Црно на бијело” су:
- Проф др Мара Шћепановић, универзитетски професор
- Милка Тадић-Мијовић, магистар политичких наука и новинар – истраживач
- Проф др Маја Костић – Мандић, универзитетски професор
- Др Дритан Абазовић, политиколог
- Др Срђан Павићевић, кардиохирург
- Др Миодраг Царо Павличић, хирург
- Божена Јелушић, професорица књижевности
- Проф др Милан Поповић, универзитетски професор
- Горан Шћекић, новинар, колумниста и карикатуриста
- Проф др Марко Бацковић, универзитетски професор
- Валерија Савељић, дипломирани економиста
- Доц др Андрија Петковић, политиколог
- Др Бојан Баћа, социолог
- Александар Перовић, еколошки активиста
- Проф др Татјана Бечановић, универзитетски професор
- Суада Зороњић, професорица биологије
- Проф др Милан Марковић, универзитетски професор
- Срђан Дидо Станојевић, редитељ
- Проф др Гордана Мијовић, универзитетски професор
- Проф Др Рајка Глушица, универзитетски професор
- Божидар Боња Ивановић, шаховски велемајстор
- Петар Вукотић, адвокат
- Проф др Вјера Радовић, универзитетски професор у пензији
- Др Ана Калезић, кардиохирург
- Др Вјера Јанковић, педијатар
- Благоје Граховац, генерал авијације у пензији
- Драгиша Јањушевић, политиколог
- Прим. Др Слађана Радуловић, педијатар
- Др Жељко Тодоровић, члан Свјетске стрељачке академије
- Сеада Садиковић, активиста за људска права
- Јасна Гајевић, еколошки активиста и колумниста
- Проф др Елдин Добарџић, универзитетски професор
- Др Марјан Поповић, кардиохирург
- Никола Терзић, адвокат
- Небојша Андрејевић, пуковник у пензији
- Др Мира Бакић, анестезиолог
- Слободан Бобо Митровић, архитекта
- Др Петра Лаковић, доктор медицине
- Зенепа Лика, архитекта и еколошки активиста
- Томислав-Тошко Ш. Дедић, адвокат
- Др Гордана Касом, биолог
- Радомир Гленџа, машински инжењер
- Др Марко Лаковић, доктор медицине
- Проф др Биљана Масловарић, универзитетски професор
- Јанко Милутин, поморски капетан
- Др Драган Лабудовић, уролог
- Милија Мијановић, адвокат
- Мр Милена Вуковић-Секуловић, магистар европских интеграција
- Мирадин Бајри, активиста за људска права
- Мр Иван Ашанин, грађевински инжењер
- Слободан Савовић, професор историје и географије, синдикални активиста
- Љиљана Поповић – Мошков, дипломирани економиста
- Др Берин Бунтић, стоматолог
- Славко Шоле Јанковић, ватрогасац
- Др Снежана Павићевић, педијатар
- Иван Кековић, дипломирани инжењер
- Драгана Конатар, дипломирани правник
- Зоран Миљанић, дипл. правник безбједности и бивши посланик
- Ранко Шћепановић, предузетник
- Ратко Савовић, перфузер Ц.Е.Ц.
- Илир Харасани, дипломирани правник
- Гојко Беркуљан, режисер
- Јован Самарџић, адвокат
- Владо Раичевић, предузетник
- Мр Радован Средановић, професор физике
- Милош Конатар, дипломирани економиста
- Филип Аџић, специјалиста туризмолог
- Мр Здравко Блечић, магистар европских интеграција
- Мр Предраг Мијаијловић, грађевински инжењер
- Борислав Боро Мрваљевић, машински инжењер
- мр Ђорђе Ускоковић, социолог
- Бранислав Томовић, дипломирани инжењер
- Драган Вујисић, дипломирани правник
- Дејан Мијовић, дипломирани економиста
- Мр. Ранко Вуковић, политиколог
- Милош Шуштер, дипломирани економиста
- Блажо Рађеновић, дипломирани економиста
- Владана Ломпар, дипломирани економиста
- Петар Мартиновић, адвокат
- Лука Ракчевић, правник
- Зоран Микић, историчар
- Милета Радованић, политиколог
- Омер Барјактари, дипломирани економиста
- Хајрудин Бучан, предузетник
- Раде Милошевић, политиколог
- Милан Ђаковић, студент
- Маyа Бериша, еколошки активиста
- Петар Васовић, дипломирани правник
- Љиљана Јокић, дипломирани правник
- Ђорђије Вушуровић, дипломирани физико-хемичар
- Борис Марђоновић, професор њемачког језика
- Стефан Пижурица, дипломирани економиста
- Невруз Шаптафи, предузетник
- Бојан Јеврић, професор књижевности
- Милош Перишић, историчар
- Лука Радовић, умјетник и специјалиста дизајна и визуелних комуникација
- Вељко Бановић, предузетник
- Момчило Момо Радњић, предузетник
- Адела Барба, туризмолог
- Јелена Вукасовић, културна радница
- Никола Радман, предузетник
- Александар Шарановић, графички дизајнер
- Предраг Николић, грађевински инжињер и процјенитељ
- Вељко Дедејић, професор књижевности
- Хусеин Љаић, дипломирани економиста
- Горан Шућур, дипломирани правник
- Живко Таушановић, предузетник
- Валентина Тадић, психолог
- Павле Радевић, грађански активиста
- Проф. Др Катарина Перовић, универзитетски професор
- Драган Мирковић, дипломирани инжињер
- Бошко Станишић, ‚дипломирани математичар
- Др Веселин Латковић, интерниста-кардиолог
- Проф. др Милорад Симуновић, универзитетски професор
- Јована Радовић, дипломирани економиста
- Драган Чађеновић, професор књижевности
- Милан Додеровић, дипломирани правник
- Војислав Газивода, дипломирани економиста
- Добринка Ђорђић, пољопривредни инжењер
- Неђељко Јањић, дипломирани инжењер
- Стефан Кастратовић, спортиста
- Иван Делевић, машински инжењер
- Нада Ћеранић, професорица књижевности
- Др Дубравка Баровић-Џанкић, кардиолог
- Јован Ераковић, сатиричар
- Касецх Адаму Секуловић, преводилац
- Дубравка Обрадовић, дипломирани економиста
- Станко Дабановић, пензионер
- Горан Шћепановић, предузетник
- Ања Калуђеровић, дипломирани правник
- Бранко Петричевић, дипломирани правник
- Дејан Обрадовић, дипломирани инжењер
- Едис Ћатовић, дипломирани правник
- Миодраг Влаховић, предузетник
- Мирко Ковачевић, дипломирани правник
- Недељко Шушкавчевић, економиста
- Александар Дабовић, бродомашински инжењер