Црногорска економија би, према процјенама Међународног монетарног фонда (ММФ), ове године требало да оствари двоцифрен раст, саопштили су његови представници и додали да би се ризици имплементације програма Европа сад могли ублажити разматрањем фазног приступа, кроз пажљиво калибриране кораке.
Шеф Мисије ММФ-а за Црну Гору Срикант Сесхадри, казао је да се црногорска економија снажно опоравља у овој години, усљед опоравка туризма који је подржан циљаним мјерама Владе.
„Очекује се да стопа раста ове године буде двоцифрена. Средњорочни економски изгледи се чине обећавајућим, али постоје и бројни ризици. Краткорочно гледано, стопе вакцинације треба да се убрзају. Када пандемија попусти, централни приоритет је смањење нивоа јавног и спољног дуга како би се створило више простора за подршку расту“, рекао је Сесхадри на заједничкој конференцији за новинаре Централне банке (ЦБЦГ), Министарства финансија и социјалног старања и ММФ-а.
На конференцији је представљена завршна изјава Мисије ММФ-а, у оквиру редовних годишњих консултација.
Сесхадри је рекао да реформске иницијативе дугог домета захтијевају педантно конципирање, планирање и спровођење.
„Предложени пакет Европа сад има за циљ да унаприједи животни стандард радника, учини правичнијом пореску политику и да Црна Гора буде привлачнија за инвестицје. Запослени ММФ-а подржавају ове приоритете, али такође примјећују да би могло доћи до економских ризика повезаних са реформама. Ови ризици би се могли ублажити разматрањем фазног приступа овом пакету кроз пажљиво калибриране кораке“, навео је Сесхадри.
Он је, објашњавајући фазни приступ програму Европа сад, рекао да постоје три ризика.
„Први је да план постгне своје циљеве, а да не подстакне додатну незапосленост. Такође, не би требало да дође до повећања величине неформалне економије. План не би требало да ојача инфлаторне силе и не би требало да резултира падом прихода за државу“, рекао је Сесхадри.
Он је додао да је Влада предложила план који је, према њеном виђењу, фискално неутралан.
„Међутим, као и код сваког плана, постоји начин како ствари функционишу у реалности, које нијесу у складу са планом. Тако да смо сугерисали да се план спроведе у пажљиво изабраним фазама“, навео је Сесхадри.
ММФ предлаже да се аспекти плана који се односе на повећање прихода спроведу брже и одмах, а они који се односе на губитак прихода касније и спорије.
„То би Влади омогућило да, када је у питању фискална страна, прави корекције током спровођења плана, уколико нешто не иде како треба“, додао је Сесхадри.
Задужење један од рузика
Када је у питању повећање минималне зараде, у ММФ-у сматрају да ризици постоје, али не и да ће се материјализовати.
„Када говоримо о том фазном приступу, не кажем да то треба да се деси на начин сви прходи одједном на почетку, а они који смањују те прходе да буду на крају. Не кажем ни да повећање минималне зараде мора да буде на крају програма. Кажем да би било могуће да се повећа минимална зарада на постепен начин, током тог периода, а не одједанпут“, објаснио је Сесхадри.
На питање да ли сматра да ће држави наредне године требати ново кредитно задужење да би финансирала пројекат Европа сад због значајног смањења дажбина на зараде, Сесхадри је казао да је то један од ризика ако се повећањем осталих прихода не надокнади тај губитак.
Примарни циљ те реформе задржавање младих и подизање оптимизма међу њима
Министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић рекао је да ММФ на програм Европа сад гледа више да финансијске и фискалне перспективе, док је према Влади, примарни циљ те реформе задржавање младих и подизање оптимизма међу њима.
„Фазни предлог ММФ-а је да се у првом дјелу фокусира на подизање прихода, а да касније буде фокус на подзању љествице са минималном зарадом. Мислим да такав један предлог не би прошао на Соцјалном савјету и имао би врло тешку политичку подршку“, саопштио је Спајић.
Он је додао да му је драго што су угостили представнике ММФ-а и што могу да присуствују економском расту који је препознат као двоцифрен.
„Тиме је испуњен наш циљ за ову годину, који смо таргетирали буџетом који смо предали у марту, а из наших интерних процјена, можда и премашен“, рекао је Спајић.
Средњорочни економски изгледи се чине обећавајућим и они су потпомогнути храбрим реформама које Влада спроводи.
„Црна Гора је ушла у процес много транспарентнијег буџетирања кроз програмски буџет који нам је омогућио једну врсту смањења трошкова која није виђена на просторма Балкана и источне Европе. Смањили смо читав буџет за неких око десет одсто без смањења пензија, плата и социјалнх давања. То смо успјели тиме што смо смањли државни апарат“, рекао је Спајић.
Он је споменуо и програм Монтенегро Wоркс, за који је ММФ спреман да обезбиједи техничку подршку.
Сесхадри је, коментаршући тај програм, рекао да је он добар и да је у фази развоја.
У ММФ-у, међутим, сматрају да су потребни снажни институционални и законски оквири, како би тај нови субјекат био успјешан.
„Како би то предузеће могло да управља другм државним предузећима, оно мора да то уради добро, уз један добро успостављен законски оквир, да буде искључен од било каквих утицаја, укључујући и политичке“, упозорио је Сесхадри.
Гувернер Централне банке (ЦБЦГ) Радоје Жугић, казао је да је врховна монетарна институција у кризу ушла снажно.
Он је подсјетио да је ЦБЦГ током кризе донијела десет пакета мјера, дајући подршку и чувајући стабилност и здравље банкарског система.
„Мислим да смо ту били успјешни, да смо додали ликвиднност и привреди и грађанма и очували банке кроз одрђене мјере и активности“, навео је Жугић.
Према његовим ријечима, актива банака износи 5,2 милијарде еура, кредити 3,44 милијарде еура, депозити 4,1 млијарду еура, а нови кредити преко 860 милиона еура.