Пише: Марија Вешовић
Дошло је време да више и не пратимо временску прогнозу, јер нам је изгледа свеједно хоће ли бити сунца или кише. Приоритет је преузела економска прогноза, а богами и туристичка. Све су очи упрте у то шта ће бити са привредом Црне Горе. Нешто ми је ту нелогично, има ли Црна Гора привреду? Но добро, да видимо шта нам предвиђају за ову годину. Имамо две могуће слике. Једна она која долази од ММФа, за коју наши стручњаци кажу да је баш песимистичка, док ова друга слика долази са наше стране, ови наши су оптимисти изгледа, не знам само на основу чега?! Добро: ММФ каже да ће по њиховим пројекцијама економија у Црној Гори ове године доживети пад од 9%, међутим наш министар финансија Радуновић их убеђује да греше (гле они греше, а ми у праву) и да ће тај пад ипак бити 4,9% и да ће нам фалити око 400 милиона евра да премостимо ову кризу. Рече он за неке медије, и да очекује да држава обезбеди неких 250 милиона и да су нам обећали из Светске банке неких 80 милиона, али опет смо кратки за неких 100 милиона. Али верујем да ћемо наћи ми и то негде, тако да по свему судећи изгледа да ћемо се спасити. Тако народе, немојте да се жалите да нема новца и да немате посла. Кажу има свега, а оно чега нема ће да буде! Нема секирације. (Не заборавите оне ружичасте наочаре да ставите) Пакети мера за помоћ и спас економије, кажу да су одлични, а ови трећи ће бити још бољи. Додуше, морамо испунити неке ситне услове, да погодимо магичну реч, а није „Сезаме, отвори се“ и можда се и деси да неко од малих привредника, који није директно повезан са владајућом партијом и добије помоћ. Тако ето да се потрудимо!
Туризам- звезда Даница наше државе, или звезда водиља и наша узданица. Шта ће бити и како ће бити у тој грани привреде која храни 80% становништва Црне Горе, што ове велике (газде), што оне мале, ситне (конобаре, таксисте, итд). Нажалост, сви су изгледи да нам је пукла тиква изгледа. Рекоше, ови из струке да се границе пуштају у последњем попуштању већ донетих мера за одбрану од невидљивог непријатеља. Што би значило, око првог јуна. У срећна времена, сезона је у то доба већ кренула и захуктавала се тада. А ове године и ако тада буде кренула, питање је још увек под којим ће условима. Прво и основно, још увек нису донете одлуке у региону, да ли ће они који намеравају да прелазе границу (а ми имамо границу са регионом целим, благо нама) када се врате бити у карантину, а таква одлука је и те како реална. Е сад се уздамо у вољу потенцијалних туриста из региона да ли ће зарад десет дана ван граница, бити спремни да седе после тога у карантину још двадесет. Рекох ја, ми смо ваша циљна група ове године, нема вам спаса од нас изгледа. Помирите се са тим. Они који живе на приморју су директно везани за приливе од туризма, броја гостију, платежне моћи оних који дођу. Имајући у виду да је платежна моћ и оних богатих опала, каква је тек наша. Не заборавите да донесете неку стратегију како ће туристички сектор да прилагоди цене новонасталој платежној немоћи потенцијалних гостију, иако ће, због оне чувене дистанце, да се смањи број гостију, столова итд. Тако да има ту посла ако ћемо покушавати да спасимо нешто. У комшилику, Хрватској, богами ништа није обећавајуће, тамо је већ извесно да неће бити мешања гостију, листања јеловника, испијања дугих кафа, уживања због којих и идемо на одмор негде. Па чега ће онда бити? Биће „сам за столом један човек седи“, а ако има и другог онда ће између њих бити плексиглас. А плаже, они који су имали, на пример двеста лежаљки, сада ће имати сто или можда мање, зависи колико метара плаже имају. Тако да нам је приватност загарантована.
Код нас још увек немамо никаквих званичних идеја како ће бити, осим оне да хигијена мора бити на врхунском нивоу (али тога је и до сада било, зар не). Видећемо, све ћемо видети! Можда се досетимо нечега па опет будемо најбољи, ко зна. Једно је сигурно, туристичка сезона неће бити онаква какву смо ове године очекивали и планирали. Е сад да је среће, кад нам већ новац не дају да нам поделе неке ваучере за летовање па да идемо или на море или у планину где ко жели. Можда се и сете тога, ко зна. (Ево и ја ставих ружичасте наочаре, али признајте да идеја нимало није лоша)
Него да смо ми здраво, биће свега, да се не нервирамо сада око тога што немамо пара. Биће пара кажу! А када не зна се!