Корона вирус: Како преживјети социјално дистанцирање

Вријеме читања 4 минута

Пише: Јован Синановић

Ових дана, цио свијет говори о социјалном дистанцирању.

Свјетска здравствена организација због пандемије корона вируса апеловала je да једни од других одржавамо растојање од барем два метра.

Апелима смо се прикључиле и ми. Од увођења формално невандредног а ипак ванредног стања, ограничен је број људи који може истовремено да борави у продавници или апотеци, у зависности од квадратуре.

Међутим, за многе код нас, навикнути на присно поздрављање „трипут по обичају“, одржавање социјалне дистанце може бити не баш лак задатак.

Како да се дистанцирате, а да буде љубазно?

Како радити

У већина пекара у којима редовне муштерије иначе доручкују бурек и јогурт, столови су гурнути у ћошковима или су склоњени или служе као сточић за примопредају новца и пецива, а слично је и у многим мањим продавницама..Купци се дочекује са маском на лицу и рукавицама, придржавају се прописане физичке дистанце а купаца је све мање али надају се бољим временима. На терен они који раде иду „под пуном ратном опремом“ како би заштитили себе и друге од вируса – у маскама и рукавицама.“

Хоћемо ли се руковати поново, а камоли грлити

Епидемија корона вируса покренула је бројне дилеме. Како да поштујемо социјално, односно физичко дистанцирање кад нисмо навикли да се тако понашамо и нико од нас није стручњак у томе? Дио тих дилема односи се на нова правила понашања како са људима које познајемо, тако и са људима које не познајемо.

Да ли да се поздравимо кад сретнемо пријатеља или познаника на улици?

Треба ли да се рукујемо на пословном састанку усред епидемије?

Одговор је једноставан и гласи – не, нипошто!

Мала корекција понашања

Тренутно смо у ванредно невадредним околностима и очекује се да одржавамо дистанцу која би се у нормалним околностима сматрала непристојном.

Иако је социјално дистанцирање за многе од нас новина, стручњак за невербалну комуникацију Марко Буразор подсећа да то уопште није нова појава.

„Социјално дистанцирање постоји и код животиња – када је нека болесна, остале се труде да остану на одређеној раздаљини“, каже Буразор за ББЦ на српском.

Он истиче да људи и иначе држе раздаљину од осталих, те је потребно само мало кориговати понашање. „У нормалним околностима, пријатеље држимо на 45 центиметара до метар и двадесет, то је уобичајена дистанца са људима којима верујемо.

„Остали су удаљени од метар и по до три метра“.

Како се поздравити, а да то буде љубазно?

„Сви смо навикли на руковање и грљење, па тај дио може бити непријатан“, истиче Буразор.

Предлаже да се са саговорницима унапред договоримо правила: „нећемо се руковати, хајде да будемо одговорни, хајде да држимо дистанцу“.

„Ако то одмах урадимо, онда нас људи неће схватити погрешно“, каже овај стручњак.

Буразор препоручује да се правила поставе на самом почетку комуникације.

„Тада је непријатност најмања. Што више времена проводимо са другима, то нам је непријатније да поставимо границе“.

Стручњаци кажу да је у комуникацији током периода дистанцирања посебно важно да одржавате контакт очима.

Међутим, иако су неке земље у Европи, попут Италије и Чешке, обавезале све грађане да носе маске на јавним местима, нас то очекује у завршетку епидемије и имамо такве најеве од стране НКТ-а да ће у Црној Гори од 04.05.2020., бити обавезно ношење маски у затвореном простору.

Стид и корона

Отворио  се простор за другу крајност – ако не носите маску, а стојите поред некога ко је носи, могуће је да ће вас гледати попреко. Не дај боже да кинете или да се накашљете.

У најмању руку, биће вам непријатно или ће вас бити стид, што је само по себи нови проблем. Може ли стид да помогне да прегурамо корону? Исмејавање на јавном мјесту или такозвани шејминг је комплексна и донекле контроверзна тема. Иако за сада нема екстремних примера исмејавања када је ријеч о корона вирусу, интернетом се проширила нова ријечч – „ковидиот“.

„Ковидиот“ има широко значење, а описује особу која не поштује сoцијално дистанцирање и не обазире се на упозорења институција поводом епидемије; виђа старије рођаке и купује тоне прехрамбених намирница и тоалет папира.

Поред тога што је уведен полицијски час, препоручује се да што мање излазимо из наших домова, а да када излазимо носимо рукавице и маске и држимо дистанцу.

„Већина људи је прихватила такво понашање.“ Mеђутим, неки нису и ми не знамо зашто – да ли зато што немају маску и рукавице или зато што једноставно живе свој живот и не интересују их глобални проблеми. Проблем је како појединци тумаче таква одступања“. Зато некима који су послушни смета другачије понашање и истичу непослушност других као њихову неодговорност.

Непријатност кратког даха

Стручњаци широм свијета расправљају да ли је исмејавање и срамоћење других добар начин да се подстакне социјално дистанцирање. „Шејминг не треба да се примењује од проблема који се не тичу свих људи“, каже професорка студија животне средине на Универзитету у Њујорку Џенифер Џекит у тексту за ББЦ. „Међутим, корона вирус је проблем који се тиче свих нас, са потенцијално озбиљним посљедицама, па се надам да ће стид у тренутној ситуацији бити паметно употребљен, за друштвено добро“. Иако стид није пријатно осећање, стручњаци се слажу да оно може да помогне да се више људи укључи у поштовање нових друштвених правила које је наметнула епидемија корона вируса.

„Непријатност због самог дистанцирања, јер смо навикли да показујемо присност, кратког је даха“ и вјерујемо да ће брзо ствари доћи на своје мјесто!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest