ПРОКЛЕТИЈЕ – НАЈБОГАТИЈИ МАСИВ ВОДНИМ РЕСУРСИМА

Пише: Марко Кнежевић

На тлу бивше СФР Југославије по воденом богатству са Проклетијама се могу упоредити само Јулијски Алпи са Бледским и Бохињским језером  у Словенији. По том богатству Проклетије су готово без премца и на Балкану. Не зна се којим воденим објектима су Проклетије богатије, ријекама, језерима, изворима или поџемним водама.

Са Проклетија, црногорских и косовско-метохијских, тече пет већих ријека: Лим, Цјевна, Тара (Суза Европе), Ибар и Бели Дрим. Веће проклетијске притоке Белог Дрима су Ереник, Дечанска и Пећка Бистрица, Лима Комарача, Злоречица и Величка ријека а Ибра Лазанска и Плуначка ријека. Оне чине необично густу речну мрежу метохијских и полимских Проклетија. Поменуте ријеке теку кроз врло живописне долине у којима се смјењују ерозивна проширања са клисурама и  кањонима. Међу најсуровијим и најатрактивнијим клисурама је Руговска. Ријеке се одликују смјеном брзака и водопада са вировима.

По проценту језерности (0,5 одсто) Проклетије су испред Дурмитора (0,3 одсто) и већине других планина, али заостају за Шар планином. Ако се као критеријум за дефинисање појма језеро узме најмања величина од 0,01 километара квадратна онда на Проклетијама има више од 20 језера. Међу њима је највеће Плавско са 2 километра квадратна (послије Бохинског у Словенији, највеће ледничко у бившој СФРЈ. Само на планини Ђеравици има 7 језера – горских очију. Међу горским очима је хидрографски бисер Проклетија – Ридско језеро на Богићевици. Водено богатство Проклетија употпуњују два вјештачка језера – Кожњарско и Газиводе. На црногорским Проклетијама су , осим Ридског и Плавског, Рикавачко, Букумирско, Кућишко и друга.

Полимске и метохијске Проклетије обилују са  више од 1000 извора хладне и кристално бистре воде. Извора има од подножја до близу самих планинских врхова. Посебна одлика Проклетија су велика врела, међу којима се по издашности воде истичу: Врело Белог Дрима са водопадом Радавац и Источко врело у Метохијским Пројклетијама, Савино око (Скакавичко врело), Алипашини извори (Вруља или Гусињски извори), Драгија, Бајровича врело, Ружа и др. у Плавско-гусињским Проклетијама, Кркори у Кутима и др. Врело Белог Дрима избацује максимално 30 метара кубних воде у секунди, минимално 1,3 м у сек,  Источко врело просјечно 3 м у сек, Савино око макс. 10 м кубних у сек, Алипашини извори максимално 7 м кубних у сек,  минимално 3 м у сек. (послије Марезе код Подгорице сматра се најачим врелом у Црној Гори). Врело Ибра даје просјечно250 литара воде у секунди.

У подгорини Проклетијама има и термоминаралних извора  међу којима су Пећка бања -Илиџа, Извору у Ђунеровића Лукама и у селима Калаче и Башча код Рожаја.

Горштаци Проклетија нијесу довољно свјесни са каквим воденим богатством располажу ове планине, поготово у условима када планету Земљу све јаче захвата „водена глад“ тј несташица воде. Нажалост, у назови еколошкој држави Црној Гори то богатство је изложено нерационалној експлоатацији и девастацији. Неке ријеке су концесионари убацили у цијеви, а језера постепено нестају. Многи извори су каптирани и пластичним цијевима спроведени до сеоских домаћинстава. Нестала су појила за стоку, јазови за наводњавање ливада пресушили, чесме такође пресушиле.

Плављани нијесу одбранили од концесионара Бабинопољску и Трескавичку ријеку, док су Мурињани одбранили Муринску ријеку. За Величку ријеку, због малог хидроенерегтског потенцијала концесионари нијесу били заинтересовани. Албанци Вусања одбранили су кањон Грље, свака им част, који је такође био предвиђен за концесију. Незамисливо је до које мјере иде похлепност концесионара ради личног богаћења на штету природе и туризма, кад је овај кањон са водопадима као јединствен природни феномен и највећа туристичка атракција у овом крају предвиђен за концесију, тј за инсталацију мини Хе.

Фејсбук

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial