Од разрјешења министра правде до данас, пропао је и трећи оглас за предлагање кандидата за предсједника Врховног суда Црне Горе. Општа сједница Врховног суда није успјела данас да именује једног кандидата од њих двоје, Ане Вуковић и Миленке Жижић.
Након што је Судски савјет, гласом министра Лепосавића, одбио да за предсједника Врховног суда изабере судију блиског ДПС режиму, Мираша Радовића, Министарство правде људских и мањинских права припремило је измјене тзв. правосудних закона како би Врховни суд Црне Горе убудуће кандидовао најмање троје судија од којих Судски савјет бира предсједника Врховног суда. Међутим, како је то недавно јавно саопштио бивши државни секретар у министарству правде, Иван Вукићевић, Влада је три пута одбила да утврди предлог ових законских измјена. Тим предлогом је био предвиђен и механизам гласања у случају да у Врховном суду не постоји 2/3 већина за избор кандидата што је данас управо био разлог да се не изабере кандидат за предсједника Врховног суда.
Иван Вукићевић, 2. фебруар ове године:
,,Министар Лепосавић нас је позвао да у најкраћем року припремимо измјене и допуне судских закона које би омогућиле Судском савјету да у правом смислу врши своје уставно овлашћење избора предсједника тог суда и то по узору на поступак избора судија Европског суда за људска права.
Припремљени нацрти два закона добили су подршку Комисије за политички систем и већ 29. априла 2021. године су се нашли пред Владом, али је предсједавајући одбио да одлучивање о њима уврсти у дневни ред. Потом је Министарство правде, људских и мањинских права 13. маја 2021. године поново предложило усвајање нацрта ових законских измјена и допуна, али је премијер тада одбио наш предлог под изговором да о томе треба претходно да се изјасни Европска комисија. Иако је то предочио и раније на једној од сједница, министар Лепосавић се потом директно обратио Европској комисији која је потврдила да поводом предложених законских измјена и допуна мишљење овог органа Европске уније уопште није неопходно. Након тога је министарство је и трећи пут предложило да Влада уврсти у дневни ред и утврди предлоге измјена и допуна судских закона како би што прије ВД стање у Врховном суду било превазиђено, што је премијер, на сједници Владе од 20. маја 2021. године којој сам лично присуствовао, по трећи пут одбио, али овај пут без образложења.
Умјесто да као државник брине о општем интересу, премијер је очигледно био вођен неким личним разлозима, чиме је највећу штету нанио, не самом министру, већ правосуђу и грађанима који су реформе дуго чекали. Због тога данас свједочимо да ни након годину дана немамо пријеко потребне измјене и допуне Закона о Судском савјету и судијама и Закона о судовима, а Врховни суд је недопустиво и даље у ВД статусу. Да парадокс буде већи, послије смјене министра Лепосавића, Министарство правде, људских и мањинских права је поново припремало иста онаква законска рјешења које су прије тога три пута одбијена, али због садашње политичке ситуације не могу да буду усвојена.”
Извор: Борба