Дивна Вековић била је прва љекарка у Црној Гори, завршила Медицински факултет на Сорбони 1907. године. Објавила први српско-француски речник. Превела „Горски вијенац“ на француски језик.
Модерна медицинска наука у Црној Гори тек почетком 20. вијека добила је прву љекарку. Тачније говорећи, 1907. године Беранка Дивна Вековић (1886-1945) завршила је школовање на Медицинском факултету у Сорбони. Дивна је била стипендиста Дјевојачке школе са Цетиња, Института за школовање женске дјеце „Царица Марија”, у којој се истакла необичном амбициозношћу и жељом за стицањем знања.
Од одласка на студије у Француску, до 1939. године, углавном је боравила у Паризу, тако да је усавршила познавање француског језика. Прва је на тај језик превела Његошев „Горски вијенац“, 1917. године. Ту књигу красио је предговор француског писца академика Анрија де Рењијеа. Цијенећи ту њену заслугу, кнез Никола ју је наградио спомен-брошем израђеним у злату и платини, са ликом Његоша. Било је то признање које је додјељивано дамама високог ранга, а за чију је додјелу, по неким изворима, најзаслужнија кнегиња Милена.
Познато је и да је препјевала Змај Јовине пјесме, превела Вуков „Живот и обичаје спрског народа“, те збирку народних прича. Ауторка је два речника француског језика, француске граматике и књиге „Крвни умир“, а 1926. године, у Београду, одбранила је докторску тезу из књижевности.
Боравећи у вријеме свјетских ратова у Црној Гори ангажовала се у здравственој служби и била веома предана хуманитарна радница. Приклонивши се монархистичким покрету, крајем Другог свјетског рата доживјела је трагичну судбину. Одступала је до Зиданог моста, заједно са неколико хиљада Срба из Црне Горе, гдје су је комунисти препознали, убили и бацили у Саву, у 59-ој години живота.
Извор: sedmica.mе