Од најистакнутијих функционера предсједник државе Мило Ђукановић никада није дао сагласност за приступ рачунима, док премијер Абазовић тврди да је дозволио контролу своје имовине у банкама, али на сајту АСК стоји супротно
Од 6.348 јавних функционера и државних службеника који имају обавезу да Агенцији за спречавање корупције (АСК) достављају извјештај о имовини и приходима, њих чак 3.500 није дало сагласност да им се провјеравају банковни рачуни.
То показују подаци АСК у које је „Дан“ имао увид, а судећи према упоредној статистици све је мање лица на позицијама одлучивања која су спремна да им се детаљније провјери имовина.
– Када је у питању приступ рачунима код пословних банака и других финансијских институција, сагласност за приступ рачунима дата је у укупно 47,2 одсто достављених редовних годишњих извјештаја о приходима и имовини, односно 2.848. Вођење евиденције јавних функционера и државних службеника који имају обавезу подношења извјештаја о приходима и имовини према подацима из базе података Агенције, обавезу достављања извјештаја о приходима и имовини има 4.778 јавних функционера и 1.570 државних службеника – наводе у АСК, на чијем је челу Јелена Перовић.
Провјерили 749 извјештаја
У складу са годишњим планом провјере, у другом кварталу 2022. године отпочела је контрола извјештаја о приходима и имовини у смислу тачности и потпуности података и трајаће до краја године.
– У извјештајном периоду провјерена су 749 извјештаја о приходима имовини, чиме је већ провјерено 56,3 одсто извјештаја од предвиђених 1.330. Број провјерених извјештаја у смислу тачности и потпуности је већи, имајући у виду да надлежни Одсјек провјерава извјештаје и по службеној дужности, као и на захтјев. С тим у вези, надлежни Одсјек је у другом кварталу, поступајући по службеној дужности и на захтјев започео је провјеру 12 извјештаја о приходима и имовини. У шест извјештаја утврђена су могућа кршења закона и предмети су достављени надлежном Одсјеку за покретање управних и прекршајних поступака – наводе у АСК
Поређења ради, када је у питању приступ рачунима код пословних банака и других финансијских институција, у току 2021. сагласност за приступ рачунима дата је у укупно 50,10 одсто достављених редовних годишњих извјештаја о приходима и имовини. У 2020. тај проценат је износио више и то 53,5 одсто.
Како идемо уназад, проценат је званично већи. Тако је 2017. године сагласност да им се контролишу рачуни дао 71 одсто функционер и 75 одсто државних службеника. Већ годину касније тај број је смањен на 60 одсто јавних функционера и 68,5 државних службеника, да би на крају 2019. било свега 57 одсто јавних функционера, те 65 процената државних службеника који су дозволили да им се контролишу банковни рачуни.
Када је основана АСК, тадашњи директор Сретен Радоњић је тврдио да је чак 80 одсто функционера било дало сагласност за контролу банковних рачуна.
Од наијстакнутијих функционера предсједник државе Мило Ђукановић никада није дао сагласност за приступ рачунима, такву дозволу није дала ни предсједница Скупштине Данијела Ђуровић, док премијер Дритан Абазовић тврди да је дозволио контролу своје имовине у банкама, али на сајту АСК стоји супротно.
Иначе, давање дозволе за контролу рачуна није обавеза за функционере, већ је факултативна, односно зависи од њихове слободне воље.
Према подацима АСК, у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2022. године тој институцији су достављена укупно 6.033 редовна годишња извјештаја о приходима и имовини. У законом прописаном року до 31. марта 2022. године јавни функционери и државни службеници доставили су 5.659 извјештаја, чиме је њих 95 одсто испунило своју законску обавезу. Проценат испуњености ове законске обавезе у 2022. години је за око пет одсто већи у односу на 2021. годину (90,12 одсто).
– Против свих обвезника који нијесу у року поднијели редовни годишњи извјештај Агенција је покренула прекршајне поступке – наводе у АСК.