Највећи штрајк жељезница у посљедњих 30 година у Великој Британији почео је у уторак, када је десетине хиљада радника напустило радна мјеста због спора око плата, услова рада и радних мјеста.
Овај штрајк би могао да буде почетак даљих акција у индустрији, али и цјелокупној привреди у наредним мјесецима.
Штрајк је започео рано ујутру, а очекује се да ће у њему учествовати више од 40.000 радника који би, како је најављено, требало да штрајкују у уторак, четвртак и суботу, што ће довести до застоја жељезничке мреже.
Због штрајка је затворена и лондонска подземна жељезница.
Премијер Борис Џонсон, који је под притиском да учини што више како би помогао грађанима у суочавању са најтежом економском кризом посљедњих деценија, рекао је да ће индустријска акција додатно успорити опоравак предузећа од кризе узроковане пандемијом.
Синдикати су најавили да би штрајкови жељезничара могли да означе почетак “лета незадовољства”, којем ће се придружити и наставници, медицинари, комунални радници, па чак и адвокати који се укључују у индустријске акције. Све то догађа се у свјетлу великих поскупљења хране и горива, која гурају инфлацију према стопи од десет одсто.
“Наша кампања ће трајати колико год то буде потребно”, рекао је главни секретар синдиката радника у жељезничком, поморском и транспортном саобраћају РМТ Мик Линч у понедјељак новинарима, како преноси Ројтерс.
Премијер Џонсон пак прозива синдикате да штете људима за које су тврдили да им помажу.
“Тиме што настављају овај штрајк, жељезничари тјерају путнике, људе који се возе на посао, који подржавају послове жељезничких радника, а утичу и на компаније и друштвене заједнице широм земље”, рекао ће Џонсон, саопштио је његов кабинет.
Хиљаде људи је учествовало у протесту који се одржао у суботу у центру Лондона у организацији синдиката.
Штрајкови се одржавају у вријеме док се путници на британским аеродромима суочавају са хаосом због кашњења и отказивања летова у посљедњем тренутку, усљед недостатка особља, а многи Британци морају мјесецима да чекају на нове пасоше због кашњења у обради.
Иако је британска привреда у почетку показивала снажан опоравак од пандемијске кризе, комбинација недостатка радне снаге, поремећаја у ланцима снабдјевања, инфлације и трговинских проблема након Брегзита довела је до ризика од рецесије.
Влада поручује да даје додатну подршку милионима најсиромашнијих домаћинстава, али наводи како би повећање плата изнад стопе инфлације уздрмало привреду.
Извор: ЦДМ