Посланик Славен Радуновић, члан Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање присуствовао је Парламентарном састанку за 26. конференцију Уједињених нација о климатским промјенама (COP26) који се одржао у Глазгову, у Уједињеном Краљевству.
Присутнима су се на отварању обратили: Линдзи Хојл, предсједник Доњег дома Парламента Уједињеног Краљевства, Лорд Мекфол од Алклуита, предсједник Дома лордова Уједињеног Краљевства, Дуарте Пачеко, предсједник Интерпарламентарне уније и Харијет Болдвин, посланица, предсједавајуц́а Британске групе Интерпарламентарне уније.
У уводном дијелу наглашена је критичка улога парламената у области климатских промјена са намјером да се инспиришу делегати да искористе своје парламентарне надлежности и допринесу спровођењу циљева који се утврде на Конференцији.
Током састанка истакнута је важност поштовања Париског споразума и дефинисања циљева на Конференцији. Посланици су изразили дубоку забринутост због климатске кризе и оцијенили да је потребно предузети хитне акције и ојачати међународну сарадњу у дијелу климатске акције. Указано је на значај увођења зелене економије и зеленог опоравка од пандемије, којим би се осигурало да пораст глобалне температуре не прелази 1,5°C. Оцијењено је да одговорно управљање планетом и добробит човјечанства, морају бити у средишту свих политичких амбиција и активности. Истакнуто је и да су парламенти, имајући у виду законодавну, надзорну, представничку и улогу у усвајању буџета кључни у обезбјеђењу имплементације циљева Оквирне конвенције о климатским промјенама и циљева садржаних у Париском споразуму. Такође, било је ријечи и о развојним циљевима и законодавном оквиру за смањење ризика од катастрофа који су неопходни за имплементацију међународних обавеза у области климатским промјена, имајући у виду да су климатске промјене глобално питање које превазилази границе. Из тог разлога је кључна снажна међупарламентарна сарадња и проналажење глобалних рјешења, која осигуравају да све земље могу одговорити на неизбјежне изазове узроковане климатским промјенама, а прије свега ублажавањем и управљањем ризиком од катастрофа и екстремних догађаја погоршаних климатским промјенама. Препозната је и кључна улога парламената, како би националне владе планирале свеобухватно управљање ризицима.
Сесије су покриле широк распон тема које се односе на климатске промјене и пут до постизања „нет-нула“ циља, извјештавање о преговорима у оквиру Конференције, као и на важност финансирања активности у вези са спречавањем климатских промјена.
Парламентарци су имали прилике да чују ставове стручњака за климатске промјене, укључујући бившу предсједницу Ирске и високу представницу УН-а за људска права, као и шефа Свјетског програма за храну, у вези са смањењем ризика од климатских промјена и катастрофа и утицајем климатских промјена на безбједност хране и имплементацију циљева одрживог развоја.
На крају састанка је усвојен Завршни документ са појединостима о заједничним перспективама, приоритетима и амбицијама међународне парламентарне заједнице, којим се позивају свјетски лидери на најамбициозније и најхитније акције.