Црногорски јавни сервис, који има седам медија, има најмање запослених у региону, а неки имају и четири пута више, ипак, предстоји неизбјежна рационализација и реформа организације. РТЦГ се на основу судске одлуке поравнала са својим запосленима и више нема дуговања, казао је генерални директор Радио Телевизије Црне Горе (РТЦГ) Борис Раонић. Како је нагласио јавни сервис је добио понуду за бесплатну продукцију устоличења митрополита, па је одлучио да је прихвати и овај садржај емитује, што је, како истиче, била исправна одлука
Раонић је у интервјуу „Вијестима“ казао да је од његовог доласка било бројних покушаја притиска и утицаја, али ниједан није отишао из његове канцеларије према људима који се баве програмом.
”Независност и аутономија остају императив нашег рада и примарно сам због тога дошао на ово мјесто. У том смислу и тумачим повремене кампање екстремиста под контролом структура ван куће које су имале луксуз да уређују програм РТЦГ-а”, казао је Раонић.
У интервјуу говори и о емитовању устоличења на Парламентарном каналу, мишљењу омбудсманке РТЦГ да је било “апсолутно непримјерено” да новинар у једној емисији практикује вјерске обреде, вишку запослених, мање новца за отпремнине, али и непуних пола милиона еура за службена путовања. Интервју преносимо у цјелости.
Шта гледаоци, слушаоци и читаоци портала РТЦГ могу да очекују ове године од Јавног сервиса? Које су главне новине у односу на претходну годину и претходни уређивачки тим?
Јавни сервис ће његовати вриједности које баштине медији савремених грађанских друштава: универзалност, независност, релевантност, изврсност, разноликост, одговорност и иновативност. Грађани могу очекивати да ће бити у фокусу нашег рада, а теме које их се тичу, јавни интерес и повјерење биће наш приоритет. У прилог томе планиране су бројне нове емисије, модернији исказ и потпуно нова естетика. РТЦГ ће подстицати критичко размишљање и дијалог, без забрањених тема, привилегованих и недодирљивих.
Руководство и уређивачки тим ће се снажно залагати за процес трансформације РТЦГ у истински јавних сервис свих грађана, слободом говора, уравнотеженим информисањем, квалитетом и плурализмом програмских садржаја, одговорним и транспарентним пословањем, окренутим ка будућности. У плану је покретање нових модела подршке умјетничком стваралаштву, кинематографији, музици и сценаристици. Посебну пажњу ћемо посветити играном, драмском и документарном програму у сопственој производњи, као програму од трајне вриједности. Унаприједићемо сарадњу са релеватним партнерима и институцијама, као и локалним јавним сервисима, као и оним из региона. У изради је кампања за нови визуелни идентитет РТЦГ, иновиране шпице, графика, слоган који ће дочарати нашу визију и послати поруку да смо сви један тим, на истом задатку. РТЦГ ће промовисати друштвену одговорност, инклузивност, хуманост. У плану је рад на развојној стратегији јавног сервиса, кроз мултидисциплинарни приступ и подршку међународних експерата и партнера.
Како ће буџет РТЦГ бити утрошен? Колико ће бити властити приходи? Колико ће бити уложено на нову опрему?
Буџет РТЦГ је у функцији мисије и улоге јавног сервиса, са акцентом на квалитет и разноврсност програма и континуирано улагање у нове технологије и модернизацију. То подрзумијева савремени аудио-визуелни израз у производњи програма. Приходи РТЦГ су одређени мјешовитим моделом јавног и комерцијалног финансирања, при чему је износ јавног финансирања познат и одређен формулом сходно важећем Закону о националном јавном емитеру. Знатан дио средстава, око милион и по еура, ћемо уложити у нову опрему, јер тежимо изврсном квалитету програма, а савремена публика има висока очекивања и у погледу садржаја, и у погледу визуелног израза. Приказ инвестиционих улагања детаљно је приказан у Финансијском плану за 2022.годину. Улажемо велике напоре и ускоро очекујемо значајне резултате из маркетинга и осталих извора.
Да бисмо одговорили потребама грађана и пратили трендове, неопходна су стална финансијска улагања. Имајући у виду принцип стабилног и предвидивог финансирања за јавне сервисе, залажемо се да се у оквиру медијске и фискалне стратегије и Закона о РТЦГ-у осигура финансијска одрживост и независност јавног сервиса, како би испунили своју јавну мисију.
Према Вашем Програму рада, до краја прошле године требало је да буде урађена анализа која би послужила, између осталог, и за рационализацију броја запослених, имајући у виду да их сада има око 730, а да су предвиђања стручњака ЕБУ (Унија европских емитера) била да их је потребно значајно мање. Јесте ли утврдили колико је запослених и колики је вишак?
РТЦГ-у предстоји неизбјежна рационализација и реформа организације. Наведени процес је неопходно спроводити аналитички, стрпљиво и плански, у сарадњи са синдикатима, уз експертску подршку и у складу са законом, поштујући принцип социјалне правде. Процјена експерата ЕБУ-а је рађена прије процеса дигитализације. Јасно је да су нека радна мјеста непотребна, а појавила се потреба за неким новим. У односу на наведено, важно је узети у обзир актуелни контекст и потребе пословања у модернизованом систему, како би се могао утврдити оптималан број запослених за ефикасно и одрживо функционисање јавног сервиса. Да би јавност имала јасну слику, напомињем да црногорски јавни сервис, који има седам медија, има најмање запослених у региону, а неки имају и четири пута више запослених.
Ваш претходник Божидар Шундић казао је да рад Јавног сервиса посебно отежавају и рођачке везе међу запосленима, односно да их је средином 2018. године међу запосленима било 156 најближих сродника. Колико их је у овом тренутку и на који начин намјеравате да ријешите тај проблем?
Мој циљ није таргетирање и дискриминација запослених по било ком основу. Резултат и одговоран приступ радним обавезама, мјера су успјеха или неуспјеха и рада и нерада.
Најавили сте да се мора спровести рационализација броја запослених. Међутим, према финансијском плану за 2022, за отпремнине је намијењено четири пута мање новца него што је било прошле године. Како онда намјеравате да смањите број запослених?
РТЦГ-у треба нова структура и систематизација. Она ће вјероватно довести до смањења броја запослених, али је сада веома тешко предвидјети број радних мјеста и вријеме када то може бити завршено. Тек по окончању процеса, може се говорити о финансијским аспектима тог процеса. Из тих разлога је планирана ова цифра, која се односи на друге ставке. Жао ми је што је неразумијевање овог процеса од члана Савјета довело до погрешне слике у јавности овим поводом.
Због чега су трошкови службених путовања више него дуплирани – са 220.000 на непуних пола милиона еура?
Прошли буџет је настао у периоду привременог финансирања и епидемији короне у којој је комуникација била ограничена. Стога је био планиран толико износ. У 2022. РТЦГ ће преносити неколико највећих свјетских спортских, културних и забавних догађаја. Имаћемо велики број репортерских догађаја, четири пута више спортских преноса, повећану продукцију програма у свим редакцијама… Из тог амбициозног плана је произишла ова цифра, која се дакле не односи на моје путеве, како се жели то представити. У овој години сам, напротив, за четири мјесеца имао минималне трошкове службених путовања, а неке сам и сам финансирао.
У којим областима је највећи вишак радника? На који начин и када ће вишак бити збринут? Ово питам имајући у виду да је РТЦГ имао дуговања према садашњим радницима. Да ли је питање дуговања и на који начин ријешено?
Кадровска политика се мијења у односу на технолошке, организационе и економске промјене. У складу са поменутом анализом, треба донијети и адекватне програме. Приоритет ће бити законито поступање, уз стручну подршку и јасне критеријуме. За сада нећу лицитирати са бројкама, али оптимизација нам предстоји.
РТЦГ се на основу судске одлуке поравнала са својим запосленима и више нема дуговања према запосленим и партнерима и полако улазимо у стабилнију ситуацију.
С друге стране, често се помиње недостатак одговарајућих кадрова. Који су то кадрови?
У контексту дигитализације и модернизације, то су кадрови из области инжењерства, нових технологија, 3Д анимације и дизајна, визуелних комуникација… Професионалан и стручан кадар је увијек потреба сваке озбиљне инстутуције. Да би привукли професионалце, један од главних предуслова је да се политиком зарада стимулише стручни кадар. То иде у прилог аргументацији да РТЦГ треба изузети од примјене Закона о зарадама у јавном сектору, како би омогућили конкурентност и даљи развој.
Према плану за ову годину, награђивани истраживачки серијал “Механизам” имаће само двије епизоде. Да ли сматрате да је то довољно, посебно имајући у виду успјех претходна два серијала? Колико особа ради у редакцији “Механизма” и како намјеравате да оснажите истраживачко новинарство на Јавном сервису?
Јавни интерес за истраживачким новинарством је неупитан, поготово имајући у виду колико је велика потреба да се огроман број друштвених И економских тема дубински испита И представи јавности, а колико је то на нивоу цијелог друштва релативно запостављен приступ.
Као први корак ка том циљу, уредништво је планирало да се, поред двије епизоде серијала, реализују и мањи аналитичко-истраживачки прилози, који би поркивали актуелне теме. Тим хибридним приступом би олакшали планирани процес оснаживања редакције. У том смислу већ смо обезбиједили начелну подршку међународних партнера. Потребна је и системска инстутуционална подршка како би се осигурала безбједност новинара, а они охрабрили да се баве истраживачким новинарством у Црној Гори – и то је сегмент актуелних медијских законских и стратешких реформи у којима ће Јавни сервис узети активну улогу. Дакле, сви новинари Јавног сервиса ће његовати дух истраживачког новинарства, без обзира којом темом да се баве.
Пренос уживо устоличења епископа будимљанско-никшићког Методија на Парламентарном каналу изазвало је велико негодовање дијела јавности. Да ли сматрате да је устоличењу било мјеста на том каналу и да ли се могу очекивати слични преноси на парламентарном каналу?
Јавни сервис је отворен према свим вјерским заједницама, поштујући вјерска права и слободе свих грађана. Водећи се начелом уређивачке аутономије и независности, уредништво има мандат да процијени и донесе одлуку шта ће се емитовати на програмима ТВЦГ. То повлачи и одговорност и спремност на јавну критику. С те стране, Јавни сервис је спреман да подвргне ту уредничку одлуку провјери од стране стручне јавности у смислу усклађености и са законским и са одредбама Етичког кодекса, и сматрам да је то сасвим природан процес навикавања на демократске праксе и културу јавног дијалога.
Оно што свакако не одобравам – да се та уредничка одлука смјешта у контекст сукоба политичких партија и њихових очекивања да Јавни сервис мора бити подређен партијским интересима. Та времена су прошла и Јавни сервис ће емитовати програмске садржаје за које сматра да су у јавном интересу. Да ли ће у том процесу бити грешака – наравно да хоће. Да ли је то природно, поготово имајући у виду да намјеравамо темељно промијенити неке праксе које су Јавним сервисом доминирале протеклих година – наравно да јесте. Да ли ћемо бити отворени за све критике – наравно да хоћемо. Да ли ћемо се трудити да све те пропусте и неодговарајуће праксе исправимо – надам се да ће то сваким даном бити јасније све већем броју људи, који су још увијек неповјерљиви да је концепт јавног сервиса ван партијске контроле могућ.
У конкретном случају, имали смо на преостала два канала уговорене емсије, а како смо добили понуду за бесплатну продукцију, одлучили смо да је прихватимо и овај садржај емитујемо, што је била исправна одлука.
Када говоримо о вјерским питањима, омбудсманка РТЦГ Данијела Поповић утврдила је да је било “апсолутно непримјерено” да, у тренутку када је друштво изузетно подијељено, новинар у једној емисији практикује вјерске обреде, без обзира на то што репортажа као ТВ жанр дозвољава активнију улогу новинара. Како сте задовољни улогом омбудсмана у јавном сервису? Који су досадашњи резултати и шта они показују?
Функционална саморегулација је важан метод, којим се штити кредибилитет медија и јавне ријечи, професионални стандарди и Етички кодекс. Омбудсман је независан у свом раду. Имајући у виду да Савјет РТЦГ бира и разрјешава Омбудсмана, успјех његовог рада је у надлежности Савјета, који репрезентује јавност. Имајући у виду да је ово нов институт у РТЦГ, мјерљиве резултате можемо очекивати у наредном периоду. И ту морам додати – рад Омбудсмана, а случај који сте поменули је један од доказа – од изузетне је важности за Јавни сервис, јер таква врста унутрашње контроле квалитета и наше уредничке тимове и новинаре стално подсјећа на јавни интерес којем морамо служити и одредбе етичког кодекса, које дефинишу начин на који то морамо радити. За нас Омбудсман није пука форма и сви новинарису дужни да са пажњом прате одлуке и стандарде које успостављамо.
Најавили сте и да ћете интензивно радити на заштити уредника и новинара од политичког и сваког другог притиска и неприкладног утицаја на њихов рад. Да ли од почетка Вашег мандата детектован такав утицај? Ако јесте, од којих конкретно структура и како би се борили против таквих насртаја?
Демократизација је тежак процес и од мог доласка је било бројних покушаја притиска и утицаја, али ниједан није отишао из моје канцеларије према људима који се баве програмом и сада су такви покушаји инцидентни. Независност и аутономија остају императив нашег рада и примарно сам због тога дошао на ово мјесто. У том смислу и тумачим повремене кампање екстремиста под контролом структура ван куће које су имале луксуз да уређују програм РТЦГ-а.
Ваше именовање изазвало је критике дијела јавности, али и тужбе противкандидата, посебно због Вашег односа са добрим дијелом чланова Савјета РТЦГ. Како коментаришете те критике, али и тужбе?
Јавна функција укључује и висок степен толеранције на критику. Надлежне инстутуције, као и до сада, даће коначни став по наведеним питањима. Радује да су неки већ одустали од тужби. Чињеница је да нијесам у било каквом конфликту интереса, што су надлежни већ утврдили, а то што имам веома широк ниво познанстава, који би био исти у бордовима свих медија у Црној Гори, злурадима може бити само неуспјешни покушај увлачења у блато.
Недавно сте повећали примања предсједнику Савјета, чија је улога да контролише Ваш рад. Због чега сте се одлучили на тај корак?
Накнада за чланове Савјета РТЦГ утврђује се у складу са Законом, а Статутом РТЦГ предвиђено је да је накнада за предсједника Савјета у надлежности Савјета РТЦГ, који је и донио ту одлуку.
Пјесма се бави најактуелнијим глобалним проблемом
Црна Гора ће поново учествовати на Еуросонгу. На конкурс је пристигло 30 композиција и ускоро се очекује одлука о извођачу који ће представљати нашу државу. Да ли се већ ради на концепту представљања Црне Горе и колико је из буџета намијењено за овај фестивал?
РТЦГ као чланица ЕБУ-а, повратком на Еуросонг потврђује да дијели вриједности ЕБУ и пружа прилику црногорским ауторима и извођачима да се представе на европској музичкој позорници. Охрабрује број пристиглих понуда и заинтересованост за учешћем на овом пројекту. Што доживљавам као раст повјерења, јер је у питању три пута већи број од досадашњих. Након окончања конкурсне процедуре, слиједи креирање креативног концепта, а уз тим искусних професионалаца, очекујемо успјешну реализацију. Радује, јер ћемо имати веома квалитетну композицију, која се бави најактуелнијим глобалним проблемом.
Најављено је да ће на вашим каналима бити емитовано, између осталог, Свјетско првенство у фудбалу и зимске Олимпијске игре у Пекингу. Колико ће нас коштати осигуравање преноса ове двије велике спортске манифестације?
Спортски догађаји на овом нивоу су ексклузива. Откуп права за ЗОИ износи 120.000, а фудбалско првенство 350.000 еура. Значајан дио ових трошкова је већ покривен маркетиншким уговорима. Радује ме да је уредништво обезбиједило спортски програм врхунског квалитета за наше гледаоце. У току 2022. имаћемо четири пута више преноса, укључујући највеће свјетске догађаје, али и пакет црногорског спорта.
Желимо да заинтересујемо младе, ускоро и подкасти
Ранија истраживања показала су да РТЦГ у већем броју гледају црногорски грађани старији од 55 година. На који начин намјеравате Јавни сервис да приближите млађим генерацијама?
Млађа популација је окренута новим медијима, а дигитално доба и могућности дигиталне комуникације представљају изазове за традиционалне медије и то је глобални проблем.
Инклузивним приступом и занимљивим програмом настојаћемо да заинтересујемо младе, што нам је један од стратешких циљева. То ће подразумијевати квалитетнији портал, са интерактивнијим садржајем и побољшаном визуализацијом информација, као и креативнији приступ друштвеним мрезама у циљу повезивања са онлајн заједницом – посебно имајући у виду да, прем појединим глобалним истраживањима, Црна Гора има изузетно висок степен активних корисника друштвених мрежа, знатно изнад просјека на нивоу ЕУ. У том правцу смо већ направили одређене кораке и у пратнерству са страним партнерима, у новој години ћемо интезивирати ове активности.
Ове године очекује нас емитовање подкаста. Како је подкаст замишљен, које ће бити његове теме и на којим платформама ће се емитовати? На који начин још намјеравате да се приближите младима? Колико је у томе значајна улога портала и да ли планира да се ради његов редизајн?
Подкасти су постали једнан од најпопуларнијих извора информисања, едукације и забаве. Подкасти ће третирати теме које се тичу људских права, родне равноправности, стереотипа, друштвених и културних вриједности, спорта… а све у духу јавног интереса.
Yоутубе канал и платформа Хеxаторм, који реализујемо у сарадњи са ДW академијом из Нјемачке, је разноврсног садржаја – скечеви, изазови, влогови, разни видео-садржаји, који су намијењени млађем аудитотијуму. Креирају га млади уз менторску подршку наших уредника.
У програмско-продукционом плану за наредну годину програм за младе је знатно унапријеђен емисијама: “Причамо о изврсности”, “Знање је моћ”, “Млади и вриједности”, “Млади и свијет”, “ЦГ моја постојбина”,”Поп-топ”,”Платформа”,”Старт уп”- млади у улози водитеља… Све су ово формати који ће се бавити младима и њиховим потребама, могућностима, жељама, циљевима, достигнућима.
Портал као нови медиј има потенцијал за развој иновативних формата. Редизајн портала је у току, како бисмо учинили прегледнијим програмске садржаје корисницима портала и визуелно унаприједили овај сервис.