Генерални директор Радио Телевизије Црне Горе Борис Раонић истакао је да је Јавни сервис остварио озбиљан напредак али да и даље треба улагати озбиљне напоре да се рјесавају развојни проблеми, те велики проблеми праћења технолошког развоја. Он каже да су подзаконски акти готово комплетно промијењени.
„Комерцијални медијима није у интересу да постоји Јавни сервис онакав какав би требао да буде. Наравно, одређене политичке структуре желе да контролишу Јавни сервис а то није само специфичност Црне Горе него специфичност региона и Европе“, истакао је Раонић у емисији “Пресс плус са Рајком Раичевић” на Адриа телевизији.
Он је казао да политичке партије имају интенцију да контролишу Јавни сервис и његова професионалност и независност у бројним политилчким структурма у у Црној Гори није у интересу.
„Наравно постоји и цивилни сектор друштва који треба да се снађе у новим неким околностима да препозна жељу да се ствари мијењају и да конструктиван допринос промјенама. У том једном амбијенту ја сам очекивао много већи број људи који желе да помогну промјенама у Јавном сервису“, истакао је он.
Он је казао да Јавни сервис има прво организационе проблеме, односно комплетно је промијењену организациону структуру, те да је ту урађен један нови начин рада који обухвата интегрисање два медија које закон препознаје и онлајн медија као трећег медија.
„Имамо лошу радну културу, велики број људи који обављају минимум послова и велики број људи који избјегавају било какву радну обавезу“, истакао је Раонић.
Он је казао да продукција РТЦГ није била довољна, квалитет није био на задовољавајућем нивоу, и да је он поносан на то што је у последњих десет мјесеци повећана продукцију за 50 посто у односу на 2019. годину.
„Имамо велике проблеме по питању праћења технолошког развоја, бројни елементи Јавног сервиса су превазиђени. Ми морамо пратити технолошки развој, наш Радио Црне Горе мора ући у битку са Јутјубом са Спотифајом, и то је нешто што су бројни Јавни сервиси у свијету радили“, додао је Раонић.
Истакао је да и Телевизија Црне Горе мора да крене у озбиљне реформе по питању и визуелног и новинарског израза.
„По питању подзаконских аката, мислим да је сваки подзаконски акт промијењен, дакле унутрашња организациона структура и подзаконски акти су готово комплетно промијењени“, казао је Раонић и додао да имиџ није био онакав какав би требао да има Јавни сервис, те да га брине да и даље постоје јаке структуре у Црној Гори које желе да Јавни сервис и даље има лош имиџ, а то је ствар којом мора да се позабави.
Казао је да финансијска ситуација, унутрашње процедуре, административно функционисање такође један од изазова са којима су се сусрели али, да је то ствар која се не може ријешити преко ноћи.
„Ми имамо озбиљне проблеме по питању ствари које се називају културном баштином. ТВ архива у Црној Гори није дигитализована, дакле комплетно видео и аудио насљеђе у Црној Гори у задњих 55 односно 77 година није дигитализовано за разлику од Хрватске, Србије и ми морамо да уђемо у тај посао“, истакао је он.
Казао је да због начина на који су се чувале неке друге ствари, на примјер музички инструменути, они сада имају буквално детективске послове да утврде гдје су нестали инструменти.
„Ми смо затекли пуну систематизацију, веома је мали број људи које смо могли да доведемо са стране и дакле са тим кадровским рјешењима ми морамо малтене преко ноћи да покажемо да смо Јавни сервис. Оно што је био проблем је неизбалансираност када је у питању извјештавање Јавног сервиса, и то је једна ствар која највише оптерећује јавност“, истакао је Раонић.
Извршни директор Медиа Центра Горан Ђуровић је казао да је указивао на незаконитост када је у питању поступак избора Раонића.
„Мој утисак послије годину дана је да је данас партијски притисак остао исти. То је ипак 14 милиона еура које грађани плаћају, па да видимо како се то троши“ истакао је Ђуровић.
Он је рекао је да су макар у једном случају рекли да је бар неких 150.000 било потпуно незаконито подијељених варијабила за запослене, додајући да има правилник везан за ту област.
„Очекујемо информације за ревизорске извјештаје, да видимо који је важећи извјештај, онај који је предат 31. марта ове године или онај који је предат 14. јуна“, казао је Ђуровић и додао да је њихова комуникација од почетка са Савјетом РТЦГ је прилично директна.
Директор Медијске асоцијације Југоисточне Европе Вук Мараш казао је да када се погледа онако површински то изгледа боље.
„У смислу оно што је најгоре било у вријеме ДПС-а они су сматрали да РТЦГ једино ваља ако су тамо само њихови кадрови. И сви други који су позивани у емисије су били малтене на нивоу инцидента јер је њима требало партијско гласило“, сматра он.
Истакао је да има из неколико углова прилично деструктивног понашања и одређених феномена који ће нас уколико се овакво стање настави довести у ситуацију да та контрола на Јавном сервису која се тренутно дешава има дугорочније и много горе посљедице него оно што је радио господин Шундић са претходном гарнитуром.
„Господин Шундић јесте Јавни сервис спустио на најниже могуће гране, али тај Шундић колико год да је имао већину ДПС-а у Савјету је имао одређену врсту контроле јер ти људи који су сједјели у Савјету ипак поједини нису жељели да дозволе да баш до те мјере баце професију под ноге па да пусте Шундићу све могуће“, истакао је и додао да или су ревизори непрофесионални или неко из РТЦГ не говори истину.
„Основни суд је донио пресуду којом је одбијена тужба која потенцира незаконитости приликом мог избора. Бројне инспекције су долазиле, ниједна није утврдила ниједну нерегуларност нити о стварима које с еговоре нити о другинм стварима“, истакао је Раонић.
Он ејн казао да када је у питању незаконитост, уколико то кажу надлежне инспекције, он њима мора вјеровати, те да такође мора вјеровати и људима који су дали приликом кандидатура своје одређене ставове.
„По питању ревизорског извјештаја, Савјет РТЦГ на коме ће се разговарати ће бити у четвтак, преносиће се директно и то ме радује јер је наш програм одлучио да се преноси управо да би се ове ствари ставиле по страни“, истакао је Раонић.
Он је додао да нажалост због погрешних интерпретација јавности из медија којима не одговара да буде Јавни сервис професионалан се направила афера која ће се врло лако и врло брзо доказати кроз поступак који ће се провести код Института сертификованих ревизора, на суду и на Савјету.
„Мене интересује оно за шта ја могу да одговарам од тренутка када сам ја постао генерални директор, и то ће бити за задња три мјесеца и ту чекам да видим резултате о којима се прича“, истакао је Раонић и казао да на Јавном сервису не постоји ниједан правилник који није промијењен.
Казао је да када је дошао на мјесто генералног директора је затекао један гломазан кабинет који се састојао од великог броја савјетника, помоћника, те да је Мићуновићу понудио да буде уредник спољнополитичке редакције.
„За то вријеме шест мјесеци колико је радио на том мјесту није одржао ниједан колегијум, није дошао ни на један колегијум уредника информативног и првог програма“, истакао је Раонић и додао да постоје људи из редакције са којима Мићуновић ниједном није разговарао.