Цијена барела на лондонском тржишту порасла је прошле седмице 3,6 одсто, на 93,27 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 6,3 одсто, на 92,31 долара
На свјетским тржиштима цијене нафте су порасле и прошле седмице, седме заредом, па су достигле нове највише нивое у више од седам година, што је посљедица геополитичких напетости и ледене олује у Сједињеним Америчким Државама (САД).
Цијена барела на лондонском тржишту порасла је прошле седмице 3,6 одсто, на 93,27 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 6,3 одсто, на 92,31 долара, преноси СЕЕбиз.
У петак су цијене нафте у једном тренутку биле и више, досегнувши нове највише нивое од октобра 2014. године, јер је трговце узбунила ледена олуја у САД, која је оставила без струје више од 200 хиљада Американаца и подстакла страх да би, потраје ли, могла озбиљно нашкодити производњи у Тексасу и тиме додатно погоршати проблем недовољне понуде на свјетским тржиштима.
„Овај скок цијена подстакло је захлађење у Тексасу, што је изазвало страховања од прекида производње у Пермском базену, највећем подручју америчке производње из шкриљеваца“, рекао је аналитичар Commerzbanka Carsten Fritsch.
Подршку цијенама пружају и напетости у односима између Русије, другог произвођача нафте у свијету, и Запада због Украјине. Улагачи се плаше поремећаја у снабдјевању Европе енергентима из Русије.
Организација земаља-извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници на челу с Русијом одлучили су и у марту да повећају производњу само 400 хиљада барела дневно, упркос позивима из највећих потрошача да знатније повећају производњу.
Неке чланице групе ОПЕК+ ионако не успијевају да испуне садашње квоте, због недостатних улагања и закашњелих радова на одржавању објеката.
Тако је Ирак, други по величини произвођач нафте у ОПЕК-у, у јануару производио знатно мање од додијељене му квоте у оквиру ОПЕК+, показали су у подаци државне трговачке куће СОМО.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, од почетка ове године цијене су нафте скочиле око 20 одсто.
Неки аналитичари сматрају да ће због јачања потражње, а недовољне понуде цијена барела ускоро достићи ниво од 100 долара.
Међутим, неки сматрају да би ускоро могао бити прекинут тренд раста цијена.
„Раст цијена барела на ниво од 100 долара не може се краткорочно искључити, но доста је притисака на пад цијена, укључујући утицај ширења омикрон варијанте коронавируса на слабљење потражње, забринутости због успоравања раста господарстава и могућу корекцију на финансијским тржиштима јер централне банке заоштравају монетарну политику због високе инфлације”, казао је директор у фирми Rystad Energy Bјornar Tonhaugen.