НОВИ ЗАКОН КРАЈЕМ ГОДИНЕ
Расте број кладионица, а падају приходи државе
Индустрија игара на срећу се показала отпорном на кризу изазвану пандемијом коронавируса, јер је на крају прошле године било више регистрованих кладионица, аутомат клубова и интернет сајтова за игре на срећу у односу на крај 2019.
Укупан јавни приход од концесионих накнада за игре на срећу у прошлој години износио је 11,9 милиона еура, што је за око четири милиона мање него у 2019. години, показује извјештај бивше Управе за игре на срећу која је ове године припојена Управи прихода.
Индустрија игара на срећу се показала отпорном на кризу изазвану пандемијом коронавируса, јер је на крају прошле године било више регистрованих кладионица, аутомат клубова и интернет сајтова за игре на срећу у односу на крај 2019. године.
На крају 2019. било је 20 предузећа који су обављали дјелатност у кладионичарским играма на срећу, а тај број је до краја прошле године смањен на 16. Међутим укупан број кладионица је повећан са 956 на 1.024. Ово значи да се мањи приређивачи нијесу могли изборити са кризом и конкуренцијом па су се затворили, али да су већи приређивачи преузели тај дио тржишта и отворило нове кладионице. Такође, број кладионица је сада дупло већи него 2016. године када их је било 540. Садашњи број кладионица, одговара односу једна кладионица на 400 пунољетњих грађана.
Број предузећа која се баве играма на срећу у аутомат клубовима повећан је са 23, колико их је било на крају 2019, на 26 са краја прошле године. Број аутомат клубова повећан је са 119 на 128. Игре на срећу преко интернета у 2019. години приређивало је седам фирми, а до краја прошле године тај број је повећан на десет.
Терминалима у кафићима истекао рок
До пада државних прихода од игара на срећу за четири милиона у односу на 2019. годину дошло је јер због епидемиолошких мјера приређивачи игара на срећу нијесу радили већину трећег квартала прошле године (април, мај и јун). У том периоду од концесија држава је добила свега нешто преко пола милиона еура, иако је у протеходним година уобичајна сума била око 3,5 милиона еура. Додатни разлог за пад државних прихода од игара на срећу је што су у прошлој години истекла рјешења о раду за већину терминала за игре на срећу у угоститељским објектима, а нијесу могли бити продужавани због одлуке Уставног суда из 2017. године. Тако је држава од терминала прошле године имала свега 118 хиљада еура, док је у 2019. то износило 873 хиљаде еура, а 2016. чак 1,7 милиона еура када су терминали радили у 287 угоститељских објеката. Такође, у 2019. години држава је имала ванредни приход од два милиона еура због продужења концесије за казино Маестрал.
Расте клађење преко интернета
Од кладионица је прошле године на име концесија за приређивања игара на срећу добијено скоро 7,2 милиона еура или око 770 хиљада мање него у 2019. Од казина је наплаћено 1,4 или три милиона мање, а од аутомат клубова 2,17 милиона или око 300 хиљада мање. Приход од давања концесија за организовање наградних игара износио је 16 хиљада еура, док је у 2019. години тај приход вриједио 41 хиљаду еура. Од томбола затвореног типа добијена је 21 хиљада еура, знатно више у односу на 6,6 хиљада из 2019.
Највећи раст остварен је у 2020. години код концесије од интернет клађења 1,12 милиона еура, за разлику од 817 хиљада колико је тај приход вриједио годину раније. Раст прихода и промета код интернет клађења расте из године у годину, а лани је био на 9,42 одсто укупних јавних прихода од игара на срећу.
Приход од концесија на игре на срећу дијели се између државе и локалних власти.
Нови закон крајем године
На нови закон о играма на срећу чека се већ више од деценије. Бивша Влада је у децембру 2018. године потписала уговор са Министарством финансија Словачке којом ће Влада ове државе са милион еура финансирати израду новог закона и модернизацију он-лине надзора приређивача. Међутим, бивше министарство није испуњавало своје обевезе и рок је неколико пута одлаган. Нова Влада је крајем прошле године, пред истицање посљедњег рока из уговора са Словачком, усвојила нацрт овог закона и упутила га на јавну расправу која је два пута продужавана, а посљедњи пут до краја априла. У априлу је усвојен програм рада Владе за 2021, у којем је наведено да ће нови закон о играма на срећу бити усвојен у посљедњем кварталу (октобар, новембар и децембар).
“Пракса је показала да су одређена рјешења нејасна и недоречена, поједина застарјела и превазиђена, а њихово рјешавање је од великог значаја за регулисање области игара на срећу, неопходно је донијети нови Закон. Предлогом закона унаприједиће се систем игара на срећу, кроз креирање трајних и одрживих рјешења у складу са најбољом европском праксом. Примјеном нових рјешења предлога Закона треба да се обезбиједе већа средства за буџет Црне Горе, на начин што би било мање простора за малверзације, утаје пореза, неплаћање накнада и слично”, наведено је у образложењу програма рада Владе.
“Везув” платио највише
Према извјештајима Управе за игре на срећу за прошлу годину, највећи приређивач је компанија “Везув – Волцано” која је по основу концесија у државну касу уплатила 2,57 милиона еура, дупло више него два наредна приређивача.
Након ње слиједе “Лоб” и “Спортинг” који су уплатили по око 1,1 милион еура. На четвртом мјесту је “Чибри” са 866 хиљада еура, а слиједе “МНА Гаминг” са 819 хиљада, “Фун Фун” са 702 хиљаде, “Джек пот” са 635 хиљада, “Мултимат” са 618 хиљада, “Маестрал хотелс анд цасинос” са 606 хиљада, док је на десетом мјесту “Меридан бет” који је лани за концесије платио 553 хиљаде еура.
Интересантно је да је “Џек пот”, компанија у власништву бизнисмена Бранислава Брана Мићуновића и Саве Грбовића, за три казина и један аутомат клуб, платила тек нешто више од “Маестрала” за један казино.
Вијести