Онако како се осипа власт одлазећег режима тако у јавност све више испливавају флагрантни докази пељешења државне касе од стране једног затвореног, повлашћеног круга НВО, групице сталних претплатника на државне фондове и конкурсе. Ријеч је о онима који су свој патриотизам дебело уновчили, па се сад њихов вапај за Монтенегром своди искључиво на чињеницу да више неће моћи редовно бивати на државном казану по повлашћеним мјерилима.
Пред новом, првом демократском Владом Црне Горе, између осталог, стоји и задатак да се установи који су то све били миљеници министара одлазеће Владе, и то поименично, којима је сипано преко свих министарстава.
Зато би под хитно требало преиспитати рад комисија министарстава и тзв. независних процјенитеља око резултата бројних конкурса за расподјелу средстава повлашћеним НВО.
Током свих ових година понављала се добро увјежбана пракса да су се од државног новца офајдили миљеници режима, једна те иста група Невладиних Владиних организација. А ти исти појединци су се потом реванширали прискачући у помоћ одлазећем режиму кад год је требало “бранити” тобожњи демократски капацитет и тековине корупционашке власти Црне Горе.
Таква поступања, редовна скидања новца с фондова министарстава су већ одавно јавна тајна, али је дошло вријеме да се објелодани ко су редовни абоненти на државној каси, колико су средстава добили, а која су утрошили: за ништа.
У питању је, очигледно, класична мафијашка удруга режима и једног круга послушника из НВО, што би требало коначно раскринкати пред очима цјелокупне јавности. Невладине организације, миљенице режима, током свих ових година су и превише “чистиле” државну касу глумећи борце за културу и јавну ријеч. Зато ће бити интересантан списак повлашћених појединаца који су примали екстремна финансијска средства чак преко више министарстава. Најчешће једна те иста група организација и појединаца у кругу намицања пара.
Принцип одређивања имена срећних добитника био је јасан: што већа лојалност, то више пара, уз лична познанства, другарске, кумовске, кафанске и друге “критеријуме”. Тај зачарани круг се најзад мора разоткрити, и такву ухљебљену клику напокон треба раскринкати пред лицем цјелокупне јавности.
Наравно, у свему томе предњачи, ко би други, него Илирско Министарство културе Црне Горе.
Али са сумњивим донацијама не заостаје ни Министарство просвјете и друга, па све штеловане конкурсе треба ставити под лупу, да се установи степен коруптивних радњи по вертикали моћи.
И иначе је познато да НВО сектор представља црну рупу за трошење државних пара, али за ограничен број уиграних послушника власти, који су добијали огромне своте новца скривено од очију јавности, чему се мора стати на крај.
ДНП ће и преко форме посланичких питања учинити све да се у Скупштини коначно објелодани круг повлашћених појединаца у спрези са њиховим другарима, министрима и осталима из власти. И да се утврди које све суме су појединачно трошене за партијску и укупну лојалност. Вријеме је да грађани Црне Горе сазнају много тога око мућкања министара и њихових штићеника, при чему је резултат редовно бивао пељешење државне касе, уз минималне или никакве стварне резултате у култури, просвјети и др.