С обзиром да је у другом и трећем ТВ-дневнику Јавног сервиса од 5. септембра тек летимично ишчитано моје интегрално реаговање поводом ригидног понашања ТВЦГ, по чијим информативним емисијама би се рекло да је на изборима побиједио ДПС, предочавам јавности текст реаговања у цјелини:
“Не чуди нервозно реаговање Управе Јавног сервиса поводом мог осврта на ружан имиџ те медијске филијале ДПС-а током свих ових деценија, због чега је ТВЦГ, као сервис свих грађана, омражена код свих грађана. Зато Јавни сервис нема право било коме да држи лекције из демократије, јер одавно слови као сервилни сервис за величање лика и дјела великог вође.
С обзиром да припадам Коалицији ‘За будућност Црне Горе’, свима је јасно да ће нова власт чинити све супротно оном што је досад чинио ДПС, па неће бити чистки по Црној Гори. А што ће неколика човјека са водећих функција у РТЦГ сићи у оперативу, на своја бивша радна мјеста, а на њихова доћи нови људи, који нијесу компромитовани, то и није неки тектонски потрес. Зато од тога не треба правити драму. Коначно нема несмјењивих, и то је добро за Црну Гору.
А и оптужбе о мом наводном ненародном ангажману су нетачне. При давном гласању за Слободана Милошевића на Главном одбору јединственог ДПС-а на мој захтјев је поновљено гласање, јер није био уписан мој глас против.
А и друга тврдња да сам на катедри у Београду заузео мјесто професора, који је избачен на улицу, апсолутно је нетачна. Ангажман сам прихватио, јер је једини професор књижевности 20. вијека тад био отишао у пензију, а асистент није стекао звање доцента, па је настава била блокирана. Али сам и поред тога већ након првог предавања самоницијативно прекинуо свој ангажман. А у Црној Гори већ неколике деценије трпим диктатуру и дискредитовања досадашње власти и руководстава Универзитета, па ником ништа.
Врх Јавног сервиса је у свом реаговању флагрантно прекршио и норме о ауторским правима: у политичком контексту, без мог знања и дозволе, у оба дневника је злоупотријебио секвенце ТВ-серије „Ориђинали“, чији сам сценариста, а Живко Николић редитељ. А то је огледало умова државне ТВ, да умјетничка дјела користи у партијске сврхе, миксује умјетност и политику, мада од Јавног сервиса већ годинама више никог ништа не чуди. Поменут је и Нишин Едипов комплекс, а челници РТЦГ много више болују, не од Едиповог, него Миловог комплекса, па су они гротескнији политички ориђинали од ориђинала из ТВ-серије.
Дакле, забринути челници државне ТВ, оставите се мржње и монтажа: волите ви и даље свог одлазећег вођу, волим и ја вас… Уз ново руководство, РТЦГ ће заслужити поштовање грађана као најзад слободни медиј. Чему вакат томе и вријеме. А смјену три, четири руководиоца из врха Јавног сервиса не доживљавајте тако драматично.”
А поводом јучерашњег реаговања руководећих умова Јавног сервиса јасно се види да нијесу у стању срочити ни валидан одговор. Притом уз тврдње, иако су умјетничку секвенцу ТВ-серије “Ориђинали” искористили за полемику са мном у политичке сврхе, да ту, наводно, нема ничег противзаконитог, што је ван сваке памети. Али кад они не препознају класичну злоупотребу умјетничког штива, уз тврдње да – није тачно да су злоупотријебили ауторска права, и уз предлог “да им не замјерим на креативној слободи”, онда је ријеч о незнавеним особама које ништа не разумију.
А позивају се на то да је серију радила управо ТВЦГ, па је, наводно, зато могу користити за све и свашта, па и за политичка сучељавања и обрачуне са неистомишљеницима, чак и с аутором серије. Зато ће се све то моћи ријешити једино судским путем, па ће им бар тада бити јасно.
А трагикомично је да се руководство Јавног сервиса притом позива на креативне слободе, а од те медијске куће је направило полигон гвоздене ДПС дисциплине, уз притиске на Синдикат и јавну ријеч, и наравно на све запослене, уз директиве да морају и гласати ДПС.
Највећи проблем РТЦГ је што у управљачким структурама сједе партијски намјештеници и некреативне особе, које нијесу чуле да програмску цјелину ТВ куће морају сачињавати шездесет процената културних садржаја (просвјета, наука, спорт…), двадесет посто документарног програма и двадесет информативног. А у оваквом Јавном сервису једино се посвећује пажња маратонској ТВ-серији – телевизијском дневнику у пола осам, уз репризно извођење у десет и по, гдје се величају лик и дјело великог вожда, а остало шта се стигне…
Овим завршавам полемику са некреативним тимом Јавног сервиса, који није у стању разабрати многе ствари, па чак ни написати ваљано реаговање, али ћемо макар дилеме око аутономије умјетничког чина рјешавати на суду.