И хоће ли се шокирати кад се, вјерујем ускоро, суоче са чињеницом да је ТВЦГ, заправо, од те емисије зарадила 30-ак хиљада еура, а за њу, из своје касе, потрошила 0 (словима НУЛА) еура.
„У кругу пријатеља често се шалимо како би „хејтери“ на друштвеним мрежама били мртви разочарани кад би знали да до мене не допире ни пола процента онога што објаве, пошто ме тамо сретну само кад ми неко креира лажни профил. Једино кад се деси нека ванредна агресија на мој лик и дјело, скрену ми пажњу да сам нечим навукао бијес васколиког великосрпства„, написао је данас Дарко Шуковић „оправдање“ за изостанак „Живе истине“ на свом порталу „Антена М“.
Од јуче се кладимо хоће ли до понедјељка на фејсбук лицитацији изгурати на милион годишњи приход „Живе истине“? И хоће ли се шокирати кад се, вјерујем ускоро, суоче са чињеницом да је ТВЦГ, заправо, од те емисије зарадила 30-ак хиљада еура, а за њу, из своје касе, потрошила 0 (словима НУЛА) еура. Уз „ситницу“ да је, поред живих пара, мјесечно добијала дан програма. Уз самофинасирање комплетне продукције ван студија ТВЦГ.
Све у складу са уговором који се налази на сајту РТЦГ скоро двије године, а шерује као откриће строго чуване тајне. Засад се нико није кладио да би будући менаџмент могао јавно признати како се ових дана на друштвеним мрежама, поводом „Живе истине“ масовно једе пита коју Амфилохије често помиње. Што се мене тиче, добар апетит им желим, пише Шуковић.
Не трошим много времена ни на традиционалне медије. Што ће ми поред Антене М? Добро обавијештени извори, међутим, пријавили су ми да је у току права хајка на наш портал. Режи, лаје и пјенуша стандардна постава: Вијести, еуропасдаранске НВО, психопате и полусвијет, фрустрирани и промашени…
Умјесто да их резултат избора врати у винкло, они све даље од стандардних норми људскога понашања. Као да су се препали од губитка статуса „жртве режима“!? Стварно, смисли сад пројекат, доби сад грант из позиције режимског медија, Владине НВО, критичара опозиције, оцијенио је Шуковић.
„Елем, да се вратим хајци. Оптужени смо да кваримо међуконфесионалне односе и подривамо грађански мир, објављујући информације о нападима на муслимане и стављајући у политички контекст рањавање Ј.Г. у Никшићу… Озбиљна оптужба, спочитава нам се не само професионално светогрђе, него и кривично дјело.
Ако је за лаж о „Живој истини“ довољно неколико бројева, на умишљајна цртања мете запосленима у Антени М, морам потрошити неколико пасуса“, пише Шуковић и „проширује“:
Могао бих еуфемизмом казати да је цинично кад медијска кућа која је сваку пријетњу њој претворила у писмо амбасадама, а касније у финансијски и политички профит, објави да у Пљевљима није толико страшно како други пишу. Али ћу рећи да је биједно, нељудски и, дакако, непрофесионално, релативизовати или сакривати терор и понижења којима су извргнути грађани Црне Горе исламске вјере. Поготово је биједно што се то ради из политичких мотива – да би се спријечила потенцијална штета по долазећу власт. Из страха да би се признање да се насиље дешава, лако повезало са политичким наративом и идеологијом готово комплетне коалиције „За будућност (без) Црне Горе“?
Истина је да мањински народи, не само на Сјеверу, живе у страху: од језивих порука мржње, од застрашујуће иконографије, од каменованих вјерских објеката, од добијених батина, од понижења што се не осјећају довољно сигурним да пријаве терор који трпе… Изјаве оних који су тај страх затомили, фотографије лица мјеста, видео записи којима се хвалишу прогонитељи „Турака“, објаве на друштвеним мрежама карата у једном правцу за Истамбул… свједоче ту стварност. Која можда није тако страшна за Вијести&цомп, али је за оне који је живе, постала неподношљива. Потез Главног имама ИЗ у Пљевљима Самира Кадрибашића морао би узнемирити свакога коме се центар за емпатију није осушио.
Зашто Кадрибашића нико не пита за разлоге повлачења, зашто је сигуран да иза застрашивања муслимана стоје „пљеваљски четници“, а не УДБА и зашто каже да би евентуални избор четничког војводе за министра унутрашњих послова будуће Владе или шефа полиције био разлог „да се сви покупимо“? Него се бесконачно верглају зашећерени позиви на мир и толеранцију тројице носилаца листа, чији гласачи тероришу мањински народ, написао је између осталог Шуковић и већ поменутом „оправдању“.
Не знам бољи начин за помоћ жртвама постизборне еуфорије од писања о ономе што им се догађа. А могу да нагађам због чега су се амбасаде западних земаља огласиле овим поводом тако касно? Можда су касно сазнали да је, ипак, страшно бити Бошњак у Пљевљима, ових дана? А, можда сада на Западу криминал и корупцију препознају као веће друштвено зло од фашизма?
Ипак, главна тачка удара по Антени М је наше писање о пуцњави у Никшићу, 2. септембра увече. Кобајаги смо крими обрачуну дали политички мотив, објавом да оружани напад заудара на посљедицу националне мржње.
Антена М је те вечери објавила да је рањен Јанко Гардашевић, који је био у мајици са црногорским обиљежјима. И да му се прије испаљеног метка (касније смо сазнали да су испаљена два) нападач обратио ријечима: „нећеш ти више махати црногорском заставом“!
Све што смо објавили тачно је! Уз подразумијевајући стандард да ће суд дати коначну оцјену о случају. Особу на коју се сумња(ло) да је нападач означили смо иницијалима, без икаквих других атрибута, што је, де фацто и де иуре, чини непрепознатљивом. Све је, дакле, урађено по највишим новинарским стандардима, на основу информација из извора чија се поузданост не доводи у питање.
Заправо, нијесмо објавили све, „искрен“ је Шуковић.
Нијесмо објавили сазнање до којег смо накнадно дошли, а такође је из апсолутно кредибилног извора. Након рањавања, Гардашевић је, крварећи, дошао до улице и дозивао помоћ. Неколико возила је прошло, зауставио се „џип“. Из кола је изашао мушкарац, примакао му се на метар, а онда, када је видио обиљежје на његовој мајици, направио гадљив израз лица, окренуо се, ушао у ауто и оставио човјека на цести, у локви крви!!!
О, да! Дотле смо стигли. Као људи, као друштво, као новинари, потресен је Шуковић.
(ИН4С)