Ремарк: „Не постоји ништа досадније него бити присутан томе, када човек демонстрира свој ум. Поготово, ако је ум одсутан“

На слици осамнаестогодишњи Ремарк, право из школске клупе, био је мобилизован и послат на Западни фронт у Првом светском рату, затим бива тешко рањен. Али Ремарк то све није оставио иза себе, наставио је да пише о бесмислу рата, писао је сећајући се другова из школских клупа и са фронта које је изгубио и свих оних којима је рат уништио живот. Одатле и инспирација за роман „На западу ништа ново“. Чији је рукопис одбило чак 14 издавача. Када је коначно успео да га изда, овај роман је за 18 месеци продат у 3,5 милона примерака. Нажалост убрзо у његовој домовини нацизам ступа на снагу, медији су покушали да га дискредитују као писца, лагали су да није био у рату и да има јеврејско порекло. Под великим притиском јавности и пропаганде која је била актуелна, нацисти јавно спаљују све Ремаркове радове. Таленат и квалитетан дух човека је био на самој ивици да буде угашен заувек. Човек који је служио својој држави, сада мора да бежи из ње. Прво у Швајцарку, па у Америку.
Ипак његов таленат ништа није могло да уништи, па је у САД-у стекао репутацију једног од најбољих писаца свих времена.

„Отегло се ћутање. Ја говорим, морам да говорим, обратим му се и кажем. — Друже, нисам хтео да те убијем. Кад би ти још једном овамо ускочио, не бих то урадио ако би и ти био разуман. Али раније си ми био само једна помисао, једна комбинација, која је у мом мозгу постојала и моју одлуку изазвала —ту комбинацију сам убио. Тек сада видим да си ти човек као и ја. Мислио сам на твоју бомбу, твој бајонет, твоје оружје — сада видим твоју жену и твоје лице и нашу заједничку судбину. Опрости ми, друже!
Увек прекасно видимо. Зашто нам стално не говоре да сте ви исто тако јадни пси као и ми, да ваше мајке страхују као и наше, и да имамо исти страх од смрти и исто умирање и исти бол. Опрости ми, друже — откуд си
могао ти да ми будеш непријатељ. Ако одбацимо ово оружје и ово одело, могао би да будеш мој брат као и Кац и Алберт. Узми од мене двадесет година, друже, и устани — узми и више, јер ја не знам шта ћу с њима.“

Одломак из романа „На западу ништа ново“