КАМЕН ГРАД
Пише: Валентина Оташевић
САМОГРАД
„ Изуј обућу своју с ногу својих,
јер је мјесто гдје стојиш света земља“.
Оно што чини једну државу је народ. Оно што чини народ је њена историја, култура, традиција и обичаји.
Да је Полимље и долина Лима била и остала језгро српског народа свједочи историја урезана у сваки камен, уписана у древне књиге, васкрсавање светих зидина и старина на којима се развијао и ширио Светосавски и православни дух.
У срцу српске средњовековне државе настао је културни и духовни центар са својим обељежјима.
Благословену земљу долине Лима са највећим бројем манастира и цркава, старих темеља и задужбина Немањића, с разлогом зову други Јерусалим.
На лијевој обали Лима, на половини пута између Берана и Бијелог Поља у селу Пријелози налази се древни град са остацима тврђаве Самоград, историјски значајно налазиште које потиче из средине 4.вијека.
Вјерује се да је Самоград у вријеме Немањића био центар културног, црквеног, духовног и економског живота све до најезде Турака с чије стране је и похаран и спаљен у периоду од 1452-1454.г.
Самоград је вјековима био заборављен и запуштен.
По историјском и духовном значају називају га и Божјим градом.
Древни град је природно окружен са седам високих стијена- кликова, који се уздижу у висину до осамдесет метара.
Прва археолошка истраживања која су започета 1986-1989.г. довела су до скромних сазнања да на том подручју постоје остаци ранохришћанског светилишта и колику древну тајну скривају самоградске камене стијене.
Тада су лоцирани стари темељи из раног хришћанства и раног византијског периода.
Аутентичан манастирски простор обухвата 1.2 хектара, у ком се налазе остаци зидина двије цркве из древних времена Немањића и прије Немањића.
Екипа Полимског Музеја из Берана почиње озбиљнија и интензивнија археолошка истраживања и ископавања 2010.г. када су откопани темељи базилике из 4.вијека а касније и још једне из 5.вијека.
Откривени су архитектонски остаци унутрашње базилике која се налази између двије стијене и архитектонски остаци базилике која се налази са спољашње стране западног бедема.
Археолошка истраживања и проучавања Самограда , његових објеката и ближе околине и данас трају.
Самоград представља једно од најзначајнијих археолошких локалитета на сјеверу Црне Горе.
Налазиште у Самограду скрива значајне предмете за истраживање ране историје.
У посебној гробници спољашње базилике која је посвећена Светом Јовану Крститељу, откривене су ктиторске мошти и златни крст са црвеним рубином, који се чува у музеју у Беранама.
Пронађени су и неки драгоцјени артефакти из византијског доба, од којих је и новчић са ликом римског цара Јулијана Отпадника који је владао после цара Константина.
Манастирска земља је као власништво била укњижена на мјештанина Господина Вучића (Вељкова) Недовића који је љета Господњег 2006.г. отишао код Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија и цијели комплекс поклонио српској православној цркви Будимљанско-никшићкој Епархији, тако Самоград бива укњижен као власништво Епархије након чега Владика Јоаникије даје благослов за почетак обнове Самограда.
Осим грађевинске обнове, велика пажња је посвећена духовној обнови која је почела снагом вјере, трудом и љубављу црквеног одбора и вјерног народа овога краја за обнову манастирског комплекса Самограда.
Благословена обнова манастира Самоград почела је 2006.г. када је и одржана прва света Литургија после 5.вјекова.
2007.г. саграђена је и освјештана дрвена црква посвећена Светом Великомученику и Исцјелитељу Пантелејмону. Током 2008-2009.г. изграђен је и манастирски дрвени конак који је освјештан 09.08.2009.г.
Освјештано је и манастирско звоно које је дар самоградској светињи, Господина Вучете Дробњака и његове породице. Звоно је постављено на самом врху високих стијена у манастирској порти.
Постоји легенда да је у Самограду боравио краљ Милутин са својом мајком Јеленом која је основала бројне школе за дјевојке које је учила корисним занатима, плетењу, везу…
Школа је носила име „Дјевојачко коло“ по којој се и зове највиши камени клип у Самограду.
На дан Светог Великомученика и Исцјелитеља Пантелејмона од 2009.г. на Самограду се традиционално одржава народни сабор- духовна и културна манифестација „Самоград у походе“ у оквиру које се одржавају књижевне вечери завичајних пјесника. Поред Свете Литургије у културном програму учествују умјетници , пјесници, гуслари, црквени хорови и други ствараоци.