Централне банке водећих економија свијета готово усклађено подижу каматне стопе како би ублажиле нагли раст цијена, али морају водити рачуна да не претјерају јер ће изазвати рецесију у свјетској економији, упозорила је Свјетска банка (СБ).
Степен усклађености у подизању каматних стопа није виђен уназад пет деценија, примјећује Свјетска банка, подсјетивши да централне банке вишим трошковима задуживања покушавају обуздати високу инфлацију.
Инфлација је у САД-у достигла највиши ниво у 40 година, а у еурозони највиша је уназад више од 20 година, подстакнута опоравком потражње од коронакризе и скоком цијена енергије и хране под утицајем руске инвазије на Украјину и западних санкција Москви, преноси СЕЕбиз.
Америчка централна банка и Европска централна банка (ЕЦБ) реаговале су подизањем каматних стопа како би ‘охладиле потражњу домаћинстава и компанија’, али значајно више каматне стопе могу бити кочница економском расту.
Фед се спрема наредне седмице поново подићи кључне каматне стопе, можда и за пуни постотни бод, а ЕЦБ их је од јула подигао 1,25 постотних бодова и поручио да још није завршио са пооштравањем монетарне политике у еурозони.
Свјетска банка упозорила је у студији објављеној у четвртак да је економска активност у три водеће свјетске привреде, САД-у, Кини и еурозони, нагло успорила у посљедње вријеме.
Зато би централне банке требало да координишу потезе и „јасно обавјештавају јавност о својим одлукама“ како би снизиле степен нужног заоштравања монетарне политике.
Централне банке обично се не договарају о монетарној политици, али су у неколико наврата координисале одлуке како би подржале економију, напомиње ББЦ, подсјетивши на финансијску кризу 2008. и 2009. коју је изазвало пуцање балона на тржишту финансијских изведеница у САД-у.
Тада су амерички Фед, ЕЦБ, канадска, шведска, швајцарска и британска централна банка спустиле каматне стопе за пола постотног бода како би осигурале ликвидност у раздобљу ублажених инфлаторних притисака, подсјећа ББЦ.
Извор: Дан