У ФОНДУ ТРЕНУТНО ДВИЈЕ РЕВИЗИЈЕ
Шћекић: Једна приватна здравствена установа приходовала шест милиона еура, јавни систем представљен као неквалитетан
„То значи да смо у једној болници на сјеверу могли купити и магнет и скенер. На тај начин показујемо да се неодговорно односимо према новцу грађана. Не желим да шаљем поруку да се жели угушити приватни здравствени систем, напротив, ми хоћемо да снажимо и заштитимо јавни“, поручио је
Шћекић, Фото: Принтсцреен
За протеклих годину дана само једна приватна здравствена установа приходовала је од Фонда за здравствено осигурање око шет милиона еура, рекао је в.д. директора Фонда Драгослав Шћекић.
Шћекић је казао да су током разговора са министарком здравља Јеленом Боровинић Бојовић и директорицом Клиничког центра Црне Горе Љиљаном Радуловић увидјели да су се огромна средства одлила у приватне здравствене установе и да ће њихов задатак бити се врати значај јавном здравственом систему.
„Преиспитаћемо уговоре са приватним установама. У прошлој години огромна средства си се одливала у приватне установе што је показатељ да је неко покушао да онеспособи јавни здравствени систем и да га прикаже као неквалитетан, да нема способности и могућности. Видјели смо да има доста тих нереалних понашања и поступања, само за период од 23. марта 2020. када је НКТ укинуло рад конзилијума и дало могућност да изабрани љекари шаљу пацијенте према приватним установама“, објаснио је Шћекић гостујући у Бојама јутра .
Казао је да пацијенти без „шире одлуке“ иду на приватне услуге, магнетне резонанце, хируршке захвате, снимање скенерима, и да је у току прошле године на те услуге потрошено милион еура.
„То значи да смо у једној болници на сјеверу могли купити и магнет и скенер. На тај начин показујемо да се неодговорно односимо према новцу грађана. Не желим да шаљем поруку да се жели угушити приватни здравствени систем, напротив, ми хоћемо да снажимо и заштитимо јавни, а за све недостајуће услуге нека се боре на тржишту“, поручио је в.д. директора.
Он је саопштио да се у Фонду тренутно налазе двије ревизије, и да ће са информацијама моћи да изађу тек када добију пресјек стања.
Истакао је да се мора направити пресјек здравствених установа у јавном сектору, како би знали чиме располажемо, али и да треба дати шансу унапређењу и усавршавању кадрова.
„Ако један љекар који ради у КЦЦГ до три сата и даје одређено мишљење, а после три у приватној здравственој установи врши операције то значи да такву услугу треба да пружа у КЦЦГ, али и да треба повећати плати и мотивисати врхунске љекаре како не би радили у приватном сектору.“
„Здравствени систем се претвара у бизнис“
Шћекић је рекао и да је опредијељен буџет мањи за 11 милиона, али да су морали имати разумијевања због економског стања и ситуације у којој се налазе финансије.
„У разговору са министром финансија Милојком Спајићем добили смо увјеравање да ће кроз даљу сарадњу недостајућа средства надокандити, тако да здравствени систем неће трпјети. Фонд мора имати одговорност приликом контроле трошења средстава, сви субјекти у здравственом систему морају се другачије понашати према опредијељеним средствима“, рекао је Шћекич.
Оцијенио је да је здравствени систем запуштен, да се претвара у бизнис а мање у хуманост и функцију коју има.
„Игром случаја, насталим промјенама на чело министарства и КЦЦГ као стуба здравствене заштите су особе које су кренуле да размишљају о општем, а не о појединачном интересу и томе да се хуманост врати“, закључио је Шћекић.