”Након објављеног текста на порталу Вијеси под насловом ‘Гранатирање Сплита и улога Драгана Самарџића’, Специјално државно тужилаштво је по службеној дужности, формирало кривични предмет ради утврђивања постојања основа сумње да су учињена кривична дјела ратних злочина. Предмет је додијељен у рад специјалном тужиоцу који је, годишњим распоредом послова, одређен за рад на тим предметима”, потврђено је јуче Вијестима из кабинета врховне државне тужитељке Маје Јовановић.
Према важећим црногорским законима, кривично дјело ратног злочина не застаријева, па тиме постоји основ да се тужиоци и истражитељи данас могу бавити оним што је Самарџић као официр Југословенске Ратне морнарице радио прије 31 годину у Далмацији.
Вијести су недавно такође објавиле и да је Самарџић тада као капетан бојног брода Ратне морнарице Војске Југославије, командовао саставом од двије ракетне топовњаче које су маја 1999. за вријеме НАТО бомбардовања СРЈ, везане уз оперативну обалу Луке Бар, отвориле ватру на борбене авионе НАТО-а који су надлијетали Бар, иако су ти ваздухоплови били ван домета топова “бофорс” калибра 57мм са којима су наоружани ти бродови.
Објавили су и записе актера тих догађаја који говоре о томе да је будући црногорски представник при НАТО-у у Бриселу Драган Самарџић, тада, у мају 1999. војним гласилима ВЈ дао изјаву у којој је поред осталога, казао и да су пилотима НАТО “наши артиљерци задали доста проблема, небо је било вруће, подгријали смо им крила, да су неки и падобране испробавали”.
Подсјетимо да је бивши Начелник Генералштаба Војске Црне Горе адмирал Драган Самарџић говорио да је тачно да је 1999., као официр тадашње РМ Војске Југославије, ратовао 1999. против НАТО-а, али да се предомислио.
“И ја не признајем да је ико тада мрзио НАТО више од мене. Ја сам војник и ја не доносим одлуку када ће и са ким земља ступити у рат, али оног тренутка када ступимо у рат, мене не интересује ко је на другој страни. Ја ћу пружити све од себе да браним земљу и то сам радио 1999.”, казао је он.
Извор: Ин4с