Ако имате ове особине, спадате у врло интелигентне људе. Лјуде са натпросјечном интелигенцијом не дефинишу само високе оцјене које добијају на тестовима интелигенције. Ови људи обично имају и многе друге заједничке карактеристике.
Паметни људи су несигурни
Парадоксално, интелигентни људи препознају границе свог интелекта и то их понекад чини веома несигурнима. Свијест о својим ограничењима води их ка сталном усавршавању. Мање интелигентни људи имају тенденцију да прецјењују своје когнитивне способности.
Они су истраживачи, радознали и отворени за нова искуства
Истраживање објављено у часопису „Јоурнал оф Индивидуал Дифференцес“ сугерише да постоји веза између отворености за нова искуства и интелигенције. Чини се да је интелектуална радозналост која нас покрец́е да учимо о новим културама, истражујемо теме и откривамо шта је другачије од нас, добар показатељ интелигенције.
Воле самоћу
Паметнији људи воле усамљеност – истраживања показују да имају мање задовољства у међуљудским односима од вец́ине људи. Другим ријечима, паметни људи нису толико заинтересовани за дружење и имају мање пријатеља.
Имају добру самоконтролу
Они са добром самоконтролом не подлијежу тренутним задовољствима и знају како да одложе задовољство. Истраживање објављено у часопису „Псицхологицал Сциенце“ повезало је способност одлагања тренутног задовољства да би се у будуц́ности добило вец́е задовољство (самоконтрола) са вишим резултатима на тестовима интелигенције.
Забавнији су
Научници са Универзитета у Новом Мексику примијетили су да људи са добрим смислом за хумор обично постижу више резултате на тестовима интелигенције.
И не само то, исти истраживачки тим је истраживао количник интелигенције одређених професија уз напомену да професионални комичари имају тенденцију да постижу више од просјека на тестовима интелигенције.
Ова особина је посебно повезана са вербалном интелигенцијом.
Они цијене црни хумор
Лјуди који имају добре резултате на тестовима вербалне и невербалне интелигенције више цијене црни хумор, пише у студији коју је објавио 2017. часопис „Цогнитиве Процессинг“.
Уче на својим грешкама
Лјудска интелигенција се огледава у способности учења из искуства и прилагођавања новим ситуацијама користец́и научене појмове за манипулацију и побољшање околине.
Јасно је да су особе са натпросјечном интелигенцијом способне да препознају своје грешке и да уче из њих, као и да се добро прилагоде свакодневним изазовима.
Интелигенција није апсолутна вриједност
Интелигенција се дефинише као способност активног прилагођавања окружењу.
Ефикасна адаптација се заснива на когнитивним процесима као што су перцепција, учење, памц́ење, резоновање и вјештине рјешавања проблема.
То нас доводи до закључка да интелигенција није један ментални процес, није апсолутна вриједност, вец́ селективна комбинација различитих способности, преноси псицоадвисор.