Предсједник Одбора за просвјету, науку, културу и спорт Дамир Шеховић, казао је на сједници да предложеним измјенама Општег закона о образовању и васпитању, планирана је чистка 1.000 запослених у просвјети.
Посланици скупштинског Одбора за просвјету, науку, културу и спорт усвојили су јуче предлог буџета за 2021. годину и измјене Општег закона о образовању и васпитању. Посланици су закључили да је одобрених 216.000.000 еура за четири области недовољном, јер је ресорно Министарство тражило четири милиона више.
Шеховић је казао да се предложеним законом жели обрачунати са претходном Владом и да на овај начин не постајемо неполитизовано друштво.
“Циљ овог закона је сатирање институција. Ово нико никад није урадио и ово вам се може вратити као бумеранг. Ово је накарадни предлог закона и ово неће дозволити грађанска Црна Гора. Ово је сатирање просвјетног ресора, да би се промијенила крвна слику у држави. Зашто нијесте укључили невладин сектор, зашто није било јавне расправе и није укључен Синдикат просвјете. На овај начин се наставља по старом. Знате ли да имамо образовне установе које су фабрике пара, због тога смо хтјели да распоредимо тај приход за све школе. Тај новац је био намијењен за Фонд за квалитет”, казао је Шеховић.
Посланик УРЕ Милош Конатар казао је у име групе посланика који су предложили измјене, да је циљ да имају ефикасније школске и управне одборе. Он је казао да ће измјенама закона бити прописан избор нових школских одбора и помоћника директора.
“Доношењем овог закона се креће у реизбор школских одбора и директора школа, како би са установама руководили квалитетнији менаџери. Прописује се другачија структура школских управних. одбора, па се повећава број представника запослених у органима управљања а смањује број представника Министарства. Тражимо да школски одбори имају два преставника запослених и два министарства. Предложили смо да у стручним школама буду два представника запослених и три у Министарству. Циљ је децентрализовати установе и повећати одговорност запослених. Мијења се услов за избор директора, умјесто досадашњих пет, услов је седам година искуства, како би дошли до квалитетних руководиоца”, каже Конатар.
Посланик Демократске Црне Горе Владимир Мартиновић поручио је Шеховићу да је имао директоре који су преко 16 година на тим функцијама, што није по закону.
Посланици опозиције и власти су значајан дио сједнице провели у расправи да ли треба мијењати наставне програме, посебно за црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност.
Посланица УРЕ Божена Јелушић је казала да је од 2009. године почела политизација школа и избацивање неподобних аутора из школских програма.
Посланици опозиције су критиковали и измјене Општег закона о образовању и васпитању којим ће бити директори школа, помоћници директора и школски одбори. Она је казала да је неопходна деполитизација управе школа.
“Уџбенике су радили за два мјесеца и дешавале су се грешке. Тврдим да је до 2009. године уџбеник за овај предмет био најбољи у региону. Онда се то промијенило, склоњени су аутори, међу којима и ја. Школе су политизоване и ако будемо наставили тим темпом, само ћемо назадовати”, казала је Јелушић.
Посланик Демократског фронта Драган Бојовић затражио је да дио новца из буџета буде усмјерен за промјене наставних програма како би се вратили највећи писци са ових простора у уџбенике. Он је казао да за свако рјешење у школи морају да се договарају, јер имају шаролику парламентарну већину.
“Недовољно је новца за развој образовања, јер друштво почива на овим вриједностима. Губили смо младе образоване људе који су ишли у друге државе. Ми смо раније имали добро опште образовање. Након тога је дошло до експериментисања када смо дошли до брисања умјетничких и духовних вриједности из наших програма. Тако да смо дошли у ситуацију да наше образовање поставимо на праве темеље. Тражимо да се унаприједи квалитет наставе. Постоји ставка за унапрјеђење квалитета образовања. Шта је са припремом и издавањем уџбеника у буџету. Да ли ће се ту нешто мијењати. Склоњени су неки великани, страдали су Дучић, Шантић, скраћен је Његош. Поред ових стамбених квадрата који су стицани, назадовали смо у темељним вриједностима”, каже Бојовић.
Извор: Дан