„Прије годину људи су хапшени јер су били са још пар људи на клупи и завршавали са условним осудама и споразумно признавали кривицу, сад су у казненим евиденцијама и то може да им буде сметња у радном односу. Мора да се донесе закон о амнестији тих лица, јер данас мјере кршимо сви и нико не размишља о њима“, казао је Секуловић
Држава мора да донесе закон о амнестији лица која су због кршења епидемиолошких мјера кажњавана током првих мјесеци епидемије коронавируса у Црној Гори.
То је казао министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић данас на конференцији „Окупљања за људска права: Слобода јавне ријечи у јавном простору“.
„Прије годину људи су хапшени јер су били са још пар људи на клупи и завршавали са условним осудама и споразумно признавали кривицу, сад су у казненим евиденцијама и то може да им буде сметња у радном односу. Мора да се донесе закон о амнестији тих лица, јер данас мјере кршимо сви и нико не размишља о њима“, казао је Секуловић.
У априлу прошле године, мјесец од почетка епидемије у Црној Гори, из Основног државног тужилаштва у Подгорици, саопштено је да су државни тужиоци закључили 36 споразума о признању кривице са окривљенима за кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести и да је уплаћено више од 15.000 евра новчаних казни или налога за плаћање хуманитарним организацијама.
За само мјесец и по од почетка епидемије у Црној Гори, према евиденцији Управе полиције (УП), учињено је више од 870 кривичних дјела против здравља људи.
Те податке објавила је тадашња Влада већ у априлу, у извјештају “Одговор на пандемију ковид-19”. Кривична дјела набројана су табеларно, а аутор се у документу позвао на само 287 члан Кривичног законика, који гласи: “Ко не поступа по прописима, одлукама, наредбама или налозима којима се одређују мјере за сузбијање или спрјечавање опасне заразне болести, казниће се новчаном казном или затвором до једне године”.
Аутор извјештаја члан 287 разложио је на 15 кривичних дјела, међу којима је и “неуклањање отпада са јавне површине”. Та кривична дјела као таква нису била препозната у закону.
У првом таласу, како су тада оцијеници саговорници „Вијести“, “олако и спорно” примјењиван је и члан 398, који се односи на ширење панике и нереда.
У то вријеме, стручна јавност полемисала је о постојању законског основа за кажњавање оних који крше наредбе, али су из Владе тврдили да утемељење постоји у важећим прописима. Крајем априла, док је епидемија била увелико у току, а стотине грађана већ санкционисано, Влада је утврдила Предлог закона о допунама Закона о заштити становништва од заразних болести, објашњавајући да је у питању потреба да се ближе уреди понашање и пропишу одговарајуће мјере и казне.
Закон је, и у смислу препознавања конкретних дјела којима се крше мјере против ширења епидемије, те у смислу препознавања надлежности институција, мијењан више пута након формирања нове Владе.
(Спутњик)