Пише: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
„…адвокат је обавезан да својим професионалним и другим дјеловањем и личним примјером доприноси владавини права и друштву заснованом на поштовању закона…“ (Кодекс професионалне етике адвоката)
Према наводима медија, ванредна Скупштина Адвокатске коморе Црне Горе донијела је, 20.маја 2021.године, одлуку о проглашењу опште обуставе рада – пружања правне помоћи адвоката на цијелој територији Црне Горе, почев од 24.маја исте године. Обустава рада ће трајати све до испуњења захтјева којима се тражи измјена Закона о фискализацији у промету роба и услуга, којом би се адвокати изузели од његове примјене. Издато је у обавезујуће упутство свим адвокатима да током обуставе рада не улазе у судове, тужилаштва, полицију и друге државне установе гдје клијентима пружају услуге, те да ће се непоштовање одлуке сматрати тежом повредом дужности адвоката. Ово је први пут у историји црногорске адвокатуре да се организује штрајк.
Уколико су медијски наводи тачни, обавезујућа одлука Скупштине АК ЦГ нема утемемељење у правном поретку Црне Горе.
Закон о фискализацији у промету роба и услуга, у члану 4, предвиђа да је обвезник фискализације свако физичко или правно лице (па и адвокати) које је обвезник пореза на доходак односно пореза на добит, те обвезник издавања рачуна за пружање услуга (по Закону о порезу на доходак физичких лица). Значи, и адвокати су обавезни да електронски евидентирају приходе остварене транспарентним пружањем правне помоћи. Јер, систем електронске фискализације омогућава неселективан, једноставан и благовремен начин евидентирања прихода адвоката, уз стални државни надзор преко компјутерске увезаности адвокатских канцеларија са Управом прихода и царина. Закон је ступио на снагу 7.августа 2019.године, а примјењује се од 1.јануара 2021.године, уз додатни рок од пет мјесеци за прелазак на систем електронске фискализације.
По дефиницији, правна помоћ означава све видове професионалне, односно стручне активности ради заштите правних интереса корисника правне помоћи. Правна помоћ је, по својој правној природи, пружање правних (интелектуалних) услуга клијентима (по правилу, уз новчану накнаду), што подлијеже плаћању пореза. Другим ријечима, адвокати су физичка лица која обављају самосталну професионалну дјелатност и обвезници су плаћања пореза на доходак (добит).
У члану 16 став 1 Закона о порезу на доходак физичких лица, прописано је да се приходом од самосталне дјелатности сматра приход остварен од слободних занимања. А под слободним занимањем, у складу са ставовима 2 и 3 исте одредбе, сматра се и самостална дјелатност адвоката. Надаље, у члану 49 став 8 овог Закона, нормирано је да се ни обвезнику који обавља адвокатску дјелатност не може признати право да порез плаћа у годишњем паушалном износу.
Пореска основица је опорезива добит од самосталне дјелатности. А опорезива добит је добит пореског обвезника исказана у билансу успјеха (приход умањен за признате расходе) и коригована према рачуноводственим прописима. Плаћа се у виду мјесечних аконтација.
По члану 2 став 1 Закона о адвокатури, адвокатура је независна и самостална служба која пружа правну помоћ физичким и правним лицима. Такође, у члану 10 став 3 истог Закона, одређена је дужност адвоката да странци савјесно пружа правну помоћ., а по члану 15 став 1, адвокат има право на накнаду за свој рад по Адвокатској тарифи.
У члану 42 Закона о адвокатури, те у чл. 13 и 21 Статута АК ЦГ, прописана је надлежност Адвокатске коморе, односно њеног Управног одбора. Тим одредбама, Адвокатска комора није овлашћена да, преко својих органа, адвокатима издаје обавезујућа упутства. Последично, непоступање по упутствима не може узроковати дисциплинску одговорност адвоката , нити изрицање дисциплинских мјера због повреде дужности адвоката.
Обавезност поступања адвоката по упутству о штрајку није у складу ни са Кодексом професионалне етике адвоката. Наиме, у поглављу IV (Савјесност) Кодекса, предвиђено је да је адвокат дужан да своју професију обавља савјесно према клијенту, уз пуну посвећеност случају који му је повјерен. Адвокат је дужан да у заступању поступа без непотребног одуговлачења. Супротно је правилима Кодекса када адвокат излаже клијента непотребним издацима безразложним проузроковањем одлагања (поступка).
Обавезујуће упутство АК ЦГ није у сагласности са чланом 62 Устава Црне Горе (Право на рад), нити са чланом 6 Међународног пакта у економским, социјалним и културним правима, којим нормама је сваком (па и адвокатима) зајемчено право на рад. Такође, обавезујуће упутство није у складу са чланом 12 (Право на одбрану) и чланом 69 (Обавезна одбрана) Законика о кривичном поступку (ЗКП).
Надаље, обавезујуће упутство није у сагласности ни са Законом о штрајку. По члану 2 тог Закона, штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних, економских и социјалних интереса по основу рада. А у члану 3 (Добровољност), прописано је да запослени слободно одлучују о учешћу у штрајку. Надаље, у члану 7 овог Закона (Незаконити штрајк), прописано је да се прекид рада који није организован у складу са одредбама овог Закона сматра незаконитим штрајком.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
26.мај 2021.године