Недјељама широм Европе, али и у неким земљама изван старог континента ситуација је слична – умјесто обавјештења „вежите појас, полијећемо“, многи авио-путници често чују „лет је отказан“.
Колико је сложена ситуација говори податак да холандски „КЛМ“ отказује и до 20 летова дневно. Британски „Бритиш ервејз“ приморан је да откаже чак 10.000 летова до октобра.
Стварају се редови испред шалтера за чекирање… пртљаг се гомила… једном ријечју – колапс. Сличне посљедице трпи и теретни авио-саобраћај.
Главни кривац је корона – за годину и по отпуштено је много људи, каже Петар Војиновић са портала „Танго Сиx“.
„Велика већина тих послова недостаје и оно што је најбитније, због њихових регулаторно-струковних захтјева они не могу да буду уведени на посао, односно, сертификовани. Могу да се обуче, али не и да се сертификују краће од три до шест мјесеци, што је опет, веома дуго за непосредне потребе ове сезоне“, објашњава Војиновић.
За авио-превоз путника нису кључни само пилоти и стјуардесе. Ту су и они запослени на претовару терета, шалтерски радници, обезбјеђење, а добар дио њих је после отказа пронашао друге послове.
Ваздухопловни инжењер и стручњак за аеродроме Зоран Илић објашњава – ситуацију компликује и енергетска криза изазвана ратом у Украјини. Поскупјело је гориво, па самим тим и цјелокупни трошкови.
„Смањене су плате особљу, много је мање особља и страховито је много незадовољства у актуелним околностима. Па онда, и особље које ради безбједност штрајкује и ови који раде прихват штрајкују – сви траже боље услове. Више колега да им олакшају посао и наравно боља примања него што су актуелна“, рекао је Илић.
И на београдском аеродрому повремено долази до проблема са пртљагом. Према ријечима авио-стручњака Петра Војиновића, то је због кашњења на већим чвориштима, као што су Франкфурт, Лондон и Амстердам.
„Дефинитивно ће због величине свих тих наших оператера ‘Ер Србије’, која није имала велики број отказаних летова, није отказала ниједан ‘чартер’, имала је само помјерања, нећемо толико осјетити, као што је то случај у Европи“, каже Војиновић.
Он не очекује раст цијена авио-карата у значајној мјери. Ако их и буде, биће до 30 еура по карти. Процјењује да ће оваква ситуација глобално да потраје бар до краја љетње сезоне.
Напомиње, удружења аеродрома и авио-компанија стабилизацију предвиђају 2023, док некадашњи савјетник министра сапобраћаја Србије Зоран Илић упозорава – послије великих криза, некада су потребне године за нормализацију.