Овај начин пословања је омогућавао, по ријечима нашег извора, одложено плаћање, али и уцјењивање од стране лажне велетрговине својим партнерима – плаћали су горивом, за које су добијали попуст на велику количину, а продавали својим повјереницима по малопродајним цијенама
У Црној Гори постоји регулисана област велетрговинне нафтним дериватима. Закон је прецизирао шта је све потребно, правилници уредили системе, али у комплетном процесу постоји сива зона пословања која је откривена тек увођењем фискализације.
Портал ИН4С се обратио Регулаторној агенцији за енергетику и регулисане комуналне дјелатности са питањима која се тичу ове области. интересовало нас је колико фирми има лиценцу за велетрговину нафтним дериватима, колико је лиценци повучено, тј. колико је власника изгубило право на трговину, као и да ли Агенција има оперативни тим који обилази власнике лиценци у току њиховог важења како би провјерили да још увијек испуњавају услове.
Дошли смо до податка да лиценцу посједује 36 фирми, да је у последњих пет година одузето 6 лиценци и да постоји тим Агенције који обилази власнике лиценци да провјери да ли испуњавају услове који су прописани.
Након овог иницијалног контакта, покушали смо да ступимо у комуникацију и са неким власницима лиценци. Чувајући пословање сваке фирме као пословну тајну, успјели смо да дођемо до сљедећих информација:
- Постоје власници лиценци чије је испуњавање услова упитно,
- Постоје власници лиценци који исту користе за препродају нафтних деривата.
По ријечима нашег извора, чији идентитет не откривамо због безбједности, постоје фирме у Црној Гори које имају лиценцу за трговину на велико нафтним дериватима, а своје пословање базирају на – потписивању уговора и склапању договора са фирмама које се стварно баве продајом горива. Ништа спорно до тренутка реализације: ИЗДАЈУ платне картице са именом своје фирме својим пословним партнерима који онда купују гориво на бензинским пумпама легалних компанија, да би на крају те компаније морале да фактуришу сву трговину платним картицама – фирми која би требало сама да обавља трговину горивом.
Како наш извор наводи, ово траје дуже од деценију, али је проблем настао увођењем обавезне фискализације. До сада су лажни дистрибутери, издаваоци картица, могли да чекају последњи дан у мјесецу како би добили једну велику фактуру са прометом горива, а сада је законска обавеза да се свака продаја горива фискализује у тренутку саме продаје – то значи да нема одложених плаћања на трговинама за мало, па након тога фактурисања на велико и тиме заваравања читаве струке.
Овај начин пословања је омогућавао, по ријечима нашег извора, одложено плаћање, али и уцјењивање од стране лажне велтрговине својим партнерима – плаћали су горивом, за које су добијали попуст на велику количину, а продавали својим повјереницима по малопродајним цијенама.
Наш саговорник, чија фирма трпи губитке због оваквог пословања великих, наглашава да је неопходно да се у регулисање ове области укључе пореска управа, тржишна инспекција – али и тужилаштво, које би покренуло поступак против ове фискалне „игре“.