Подгорички Виши суд, упркос противљењу Вишег државног тужилаштва, “опрао” је биографију Мрђана Ковачевића и омогућио му запослење и напредовање до позиције шефа барског катастра.
Ковачевић је правоснажно осуђен за покушај убиства и недозвољено држање оружја – упркос томе вијеће Вишег суда на челу са Борисом Савићем дозволило му је судску рехабилитацију, односно укинули су правне посљедице правоснажне пресуде, на његов захтјев.
Након тога, он је конкурисао на позицију савјетника у тиватском катастру, а од ове године је и вршилац дужности начелника Подручне јединице Управе за некретнине у Бару.
Закон о државним службеницима и намјештеницима не познаје институт рехабилитације. Напротив, овај закон је јасан: у државној администрацији радни однос може засновати особа која није осуђивана за кривично дјело које је чини недостојним за рад у државном органу.
Из Управе за катастар и државну имовину казали су да су увидом у документацију констатовали да је Ковачевић рјешењем бившег руководства, привремено распоређен на радно мјесто в.д. начелника ПЈ Бар. Распоређен је док је на челу тадашње управе био Драган Ковачевић, касније оптужен за злоупотребу службеног положаја. Он је у бјекству.
”Увидом у персоналну документацију бивше Управе за некретнине, Мрђан Ковачевић је радни однос засновао путем јавног огласа Управе за кадрове, на основу које ранг листе је бивша Управа за некретнине донијела рјешења о заснивању радног односа у ПЈ Тиват на мјесто Самосталног савјетника ИИ. Такође увидом у документацију констатовали смо да је Мрђан Ковачевић рјешењем бивше Управе за некретнине привремено распоређен на радно мјесто в.д. начелника ПЈ Бар”, одговорили су из те Управе.
Најавили су и да ће провјерити персоналне досије свих запослених у ранијем периоду. Драган Ковачевић је на челу Управе за некретнине био скоро 10 година.
Из Управе за кадрове објаснили су да је Мрђан Ковачевић уврштен на листу кандидата који испуњавају услове предметног огласа јер је доставио рјешење Вишег суда, којим су му укинуте правне посљедице осуде.
”И након спроведеног поступка провјере, гдје је остварио задовољавајући резултат, изабран је од стране старјешине Управе за некретнине”.
Тај некадашњи полицијски инспектор, 2013. је осуђен за покушај убиства кума Александра Спичановића и недозвољено држање оружја, у октобру 2012. у центру Подгорице.
Из Вишег суда нијесу хтјели да саопште ко је судија појединац, или које судијско вијеће је донијело одлуку о рехабилитацији, као ни колико је до сада било таквих случајева.
”Пракса суда није да се саопштавају имена чланова вијећа који доносе одлуке, као и то да суд не води посебну евиденцију о броју предмета формираних поводом захтјева за престанак правних посљедица осуде”, објашњено је из тог суда.
У досијеу Ковачевића пише да је одлуку донијело вијеће којим је предсједавао предсједник Вишег суда у Подгорици Борис Савић, а у ком су биле суткиње Весна Пеан и Сузана Мугоша.
У образложењу пише да је Ковачевић у јануару 2019. године том суду поднио молбу да се избришу правне посљедице пресуде изречене 22. априла 2013, којом је осуђен на двије године и мјесец дана затвора.
”Наводећи да му је то потребно ради учешћа на јавним конкурсима за рад у државним органима у струци”.
Појашњено је да из дописа Управе полиције – Центра безбједности Подгорица, произлази да је Ковачевић 2003. године евидентиран због кривичног дјела злоупотреба службеној положаја и недозвољена трговина, а 2012. због покушаја убиства и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.
”Чланом 122. Кривичног законика Црне Горе прописано је да када протекну три године од дана издржане, застарјеле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна посљедица осуде која се односи на забрану стицања неког права, уколико већ није престала усљед рехабилитације. Ставом другим истог члана прописано је да при одлучивању правних посљедица осуде, суд ће узети у обзир понашање осуђеног послије осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним дјелом и вратио имовинску корист стечену кривичним дјелом, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне посљедице”, пише у одлуци.
Образложили су и да су такво рјешење донијели имајући у виду да Ковачевић од дана када му је истекла казна на коју је осуђен није починио ново кривично дјело.
Више правника казало је да су Закон о државним службеницима и намјештеницима и Кривични законик у колизији, и да би у овом и сваком сличном случају Закон о државним службеницима и намјештеницима требало да буде леx специалис, односно пропис који би требало да најближе одређује услове на основу којих се особа може запослити у државним органима. Правници не споре могућност тзв. рехабилитације бивших осуђеника, али наводе да тај институт није превиђен Законом о државним службеницима и намјештеницима. Ипак, нијесу били спремни и званично то да изјаве.
Према Закону о државним службеницима и намјештеницима у државном органу радни однос може засновати особа која није осуђивана за кривично дјело које је чини недостојним за рад у државном органу.
По сили закона, радни однос престаје запосленом који је правоснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест мјесеци – даном достављања правоснажне пресуде органу.
Ковачевић је у Управи за некретнине, по уговору о дјелу ангажован у априлу 2012, односно, шест мјесеци прије него је ухапшен због покушаја убиства кума. По уговору о дјелу је наставио да ради до 2019.
Осуда му остала у казненој евиденцији
Из Управе за кадрове објаснили су да осуђиваност сходно Закону о државним службеницима и намјештенцима “представља запреку за заснивање радног односа”, али да је Ковачевић доставио рјешење Вишег суда у Подгорици Кв. бр.39/19 од 19. фебруара 2019, којим се укидају правне посљедице осуде које се односе на забрану стицања одредјеног права.
”У рјешењу Вишег суда се наводи да је Мрђан Ковачевић поднио овом суду захтјев за престанак правних посљедица осуде ради стицања одређених права, по пресуди Вишег суда у Подгорици од 22. 04. 2013, наводећи да му је исто потребно ради учешћа на јавним конкурсима за рад у државним органима у струци. У образложењу рјешења Вишег суда у Подгорици наводи се да осуде на казну затвора из овог домена остају у казненој евиденцији и њих није могуће обрисати, али се правне посљедице које те пресуде производе у дијелу стицања одређених права могу укинути или суспендовати и омогућити осуђеном лицу да послије одређеног периода и поред те пресуде обавља одређену дјелатност. У предметном рјешењу констатује се да су у конкретном случају испуњени услови да се Мрђану Ковачевићу укину правне посљедице осуде које се односе на забрану стицања одређеног права по пресуди овог суда”, објашњено је из Управе за кадрове.
Обавјештавамо вас да ће Управа за катастар и државну имовину извршити појединачни увид у персоналну документацију бивше Управе за некретнине и Управе за имовину за сва лица која су примљена путем јавног огласа”, казали су из те Управе.
Издржао двије трећине казне
У рјешењу Вишег суда пише и да је Ковачевић током издржавања затворске казне добио условни отпуст, односно, да је иза решетака провео двије трећине казне.
Након времена проведеног у притвору, Ковачевић је у Управи за извршење кривичних санкција био од 13. јануара до 18. децембра 2014. године.
”Када је условно отпуштен. Редован истек казне је био 18. августа 2015. године. Из дописа ЗИКС-а произлази да је осуђени током издржавања казне у потпуности испоштовао правила кућног реда и није дисциплински кажњаван”, пише у Рјешењу Вишег суда.
“Vijesti”/Borba