Скандалозна политика Владе Црне Горе добија нове обрисе. Трасирани пут антиправославни, антицрногорски и антисрпски, озваничен је ауторским текстом у Побједи предсједника Владе, Душка Марковића, у којем Светосавље поистовјећује са фашизмом.
Марковић, очигледно, вриједно ради да докаже и оправда своју позицију броја 2 у ДПС-у, али и да покаже да су преговори са СПЦ око скандалозног закона, ипак, само били „тренутак слабости и непажње“ и да шеф режима може још увијек рачунати на њега.
За овакав иступ не постоји могућност алибија да „није ово он написао“, иако је евидентно да је дјело „стручних служби“, али Марковић је извјесно сагласан са написаним.
Оваква реторика „државника“ постаје свакодневна појава, јер је црногорска јавност са свих страна притиснута министрима, предсједницима и осталим претендентима на високе позиције у ДПС.
Веома је симптоматично и то што се оваква агресивна реторика појачава сваким даном сазнања да нам се границе ЕУ затварају, па самим тим и евентуални „повратак кући за изборе“ редовних гласача је доведен у питање.
Марковић надахнуто у Побједи објављује:
„Када се Српска православна црква одрекне таквих и сличних амбиција; када у пракси спроведе оно што су још прије десет година јавно заступали њени истакнути представници „да Црква не учествује у доношењу државних закона, не мијеша се у изборне процесе, него просто и једноставно поштује и прихвата правила државе, не доводећи их у питање“ – Црна Гора ће далеко лакше успоставити толико неопходан консензус о приоритетима овог друштва.
Није дакле до нас. До Цркве је.
Не ради се наравно о томе да у Црној Гори данас било ко угрожава православце, нити исповиједање православне вјере у било ком православном храму, нити правни положај било које вјерске заједнице, па ни СПЦ.
Ради се о томе на којим темељима Црна Гора жели да гради своју кућу: на антифашистичким или на светосавским? Једно с другим не иде никако.„
Извор: ИН4С