Скупштина Црне Горе вечерас је једногласно, са 70 гласова свих присутних посланика и позиције и опозиције, усвојила измјене Кривичног законика, којима је прописана јача кривичноправна заштита новинара, навели су из Акције за људска права.
“Честитамо и захваљујемо свима који су гласали за ове измјене КЗ-а, као и свим невладиним организацијама које су подржале предлог Акције за људска права и Синдиката медија Црне Горе. Очекујемо да овај једногласни став Скупштине буде препознат као бескомпромисно противљење свакој врсти насиља према новинарима и ометању и спрјечавању њиховог рада у Црној Гори”, пише у саопштењу.
Из Акције за људска права исказали су захвалност “посебно посланику Марку Милачићу, који је поднио предлоге амандмана на Кривични законик, као и Министарству правде, људских и мањинских права, руководиоцу министарства Сергеју Секуловићу, државном секретару Борису Марићу и њиховом савјетнику професору Зорану Стојановићу, који су помогли да се предлог адекватније уклопи у КЗ”.
“Измјенама КЗ-а су прописани квалификовани облици кривичних дјела Угрожавање сигурности, Тешко убиство, Тешка тјелесна повреда и Принуда, када се изврше према особи која обавља посао јавног информисања, у вези обављања тог посла. Такође, преформулисано је кривично дјело Спрјечавање штампања и растурања штампаних ствари, емитовања програма и објављивања информација тако да се обезбиједи строжије кажњавање за ометање или спрјечавање објављивања информација од јавног значаја путем медија”, додаје се у сопштењу.
Додају да је, строже кажњавање прописано ако је учинилац дјела службено лице.
“Значајно је и што није усвојен амандман којим је Демократска партија социјалиста предложила кажњавање онога ко “грубим вријеђањем и дрским понашањем” “угрози спокојство” особе која је објавила неко мишљење, јер би се, да је амандман усвојен, поново криминализовала Увреда и угрозила слобода изражавања која према пракси Европског суда за људска права обухвата и дозу вријеђања, претјеривања и провокације. Исти такав предлог, који је изнијет на јавној расправи у Србији, доживио је оправдане критике угледних адвоката, писаца и новинара. Усвојене измјене Кривичног законика у Црној Гори зато имају и регионални значај”, саопштили су из Акције за људска права.
Подсјећају да је, предлог измјена Кривичног законика Црне Горе у циљу јаче кривичноправне заштите новинара израдила је још 2010. године и јавности представила радна група ХРА, коју су чинили суткиња Ана Вуковић и адвокати Веселин Радуловић, Тамара Дурутовић, Душан Стојковић, Петер Ноорландер и Теа Горјанц Прелевиц, директорица ХРА.
“Поред прописивања квалификованих облика кривичних дјела Тешко убиство и Тешка тјелесна повреда, предложено је увођење два нова кривична дјела Напад на новинара у вршењу професионалних задатака и Спрјечавање новинара у вршењу професионалних задатака, по узору на слична кривична дјела која штите службена лица у обављању службене дужности”, додаје се у саопштењу.
Недавно се у консултацијама са министарством правде одустало од увођења нових кривичних дјела и из номо-техничких разлога приступило реформи постојећег кривичног дјела Спрјечавање штампања и растурања штампаних ствари, емитовања програма и објављивања информација и додавања квалификованих облика постојећим кривичним дјелима.
“Синдикат медија Црне Горе се од 2014. године заједно са ХРА залаже за измјене КЗ-а у циљу јаче кривичноправне заштите новинара. Ове године им се придружило још седам НВО и то: Институт за медије, Грађанска алијанса, Удружење новинара Црне Горе, Друштво професионалних новинара, Центар за грађанско образовање, Медиа центар и НВО 35мм”, закључује се у саопштењу.