Скупштина: Ромска заједница тражи цензус од 0,35 %

Откада је уведен институт афирмативне акције у изборно законодавство 1998. до данас Закон о избору одборника и посланика се мијењао 18 пута. Но, ниједном због ромске заједнице која годинама тражи исти третман као што има хрватска, цензус за улазак у Парламент од 0,35 одсто. Прва ромска политичка партија планира учешће на наредним изборима.

„Демократска партија Рома је основана 2019. у децембру“, навео је Шаљај.

Но, још нису кренули у политичку борбу јер је цензус на изборима за њих превисок.

„Имамо Албанце који су по задњем попису 5,1%, Бошњаци који су преко 8%. Не можемо ми као исто као Бошњаци и као Албанци да имамо. Док Хрвати су 0,9% по задњем попису а ми 1,1% и њима је омогућено 0,35% а нама није“, истиче Шаљај.

И омбудсман је још 2013. тражио нижи цензус како би Роми добили аутентичног представника у Парламенту. За то до данас није било воље међу политичким партијама.

„Ако то сведемо на најбаналнију раван проблем је вјероватно у недостатку политичке воље да се то реализује“, каже Синиша Бјековић, Заштитиник људских права и слобода.

„имамо готово највећу дистанцу у односу на Роме што свједочи о својеврсном расизму у нашем друштву“, истиче посланица ГП УРА Божена Јелушић.

Устав не препознаје Роме и Египћане као националну мањину, већ их третира као “друге мањинска заједнице”.
Предсједник Одбора за свеобухватну изборну реформу Страхиња Булајић казао је да није незадовољна само ромска заједница већ и албанске партије и зато се проблем мора ријешити.

„Са друге стране, хрватска мањина има исувише низак праг за улазак у Парламент. Тако освојен један мандат може да буде пресудан за формирање власти. Али, тада се може поставити питање – да ли Црна Гора може себи да приушти такав луксуз? Такво питање захтијева јасан одговор“, саоптио је Булајић.

Алекса Бечић више није предсједник Скупштине Црне Горе, смијењен гласовима 43 посланика

Но, да ли се ради о политичким или људски правима?

„Овдје не говоримо о томе да ли некоме треба дати или не дати мандат и како ће тај мандат на крају превагнути. Овдје говоримо о грађанским, политичким и прије свега о људским правима“, наглашава Елвис Бериша из НВО Корачајте са нама.

„Немам никакав проблем да ја не будем у Скупштини али имам проблем да нико не буде“, поручује Менсур Шаљај.