СМРТ КОЈА ЈЕ ДАНАС ПОТРЕСЛА СРБИЈУ И РЕГИОН
Др Миодраг Лазић, директор Ургентног центра КЦ Ниш и легендарни ратни хирург, добровољац преминуо је у зору 14.априла од последице коронавируса. Политика је пренела његово опроштајно писмо које преносимо у целости: „Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми није дозвољавао да се склоним. Такав сам био на Крајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту четири године, за време НАТО бомбардовања. Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих опростио. Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда заувек искрено ће плакати сви, јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подршке. Волим вас заувек. Моји унуци и унука Мила остају без деде, ћерке и син да не тугују него само напред. Будите поносни на мене. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунчица и Мацане, драге моје сестре које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука, а горе на оној страни, једнога дана бићемо поново заједно. У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав. Последња ми је жеља да ме испратите песмом „Марш на Дрину”.
Од легендарног доктора опростио се и Ненад Милкић који жали што га није познавао,јер је у његовом лику и делу, као и многи видео учитеља за хуманост и за људскост. Опроштај Ненада Милкића такође преносимо уз његову сагласност:
Довиђења, докторе!
Отишао је један од најбољих. Тихо, баш онако како је ушетао у легенду. И опет та корона. Немојте, немојте молим вас. Смрт нема име и смрт нема повод. И пре свега и над свим, смрт није крај. Путуј, докторе, чекају те нове ординације и хиљаде захвалних. Испратиће те хиљаде свећа и молитви. Теби и за тебе докторе Моиодраже Лазићу. Био је велики, већи од свих нас који никада те висине нећемо досегнути.
Био ми је и учитељ јер сам кроз његов „Дневник ратног хирурга“ много научио о људима и догађајима око Сарајева.
Био ми је и пример часног и поштеног лекара ком Хипокрaтова заклетва није била само реч.
Био је и човек који је удобност Ниша заменио ратном болницом „Жица“ у Блажују надомак Сарајева. Који је заменио операције слепог црева и крајника, са разнесеним плућима, удовима, утробама. Многи су, упркос ужасним условима, преживели захваљујући његовим рукама. О Боже, колико би руку се сада дигло и жртвовало се, само да је он остао овде међу нама.
Био је и један од оних кога уживо нисам успео упознати и остаће жал док год сам жив. Али не брини, докторе, на истој смо страни историје. Можда ми затребаш једном у небеској ратној болници.
Путуј и не брини. Ти си своје место у рају већ обезбедио оперишући у самом паклу. Не одлазиш у вечност, већ је вечност дошла по тебе. Путуј и не осврћи се, јер ће у дану када се будемо опраштали од тебе, уз тактове „Марша на Дрину“ хиљаде свећа у рукама и срцама горети за душу највећег међу нама.
Мирно спавај и слава ти, докторе! Моје сузе данас теку због тебе!
Посвећено великом Миодрагу Лазићу, ратном хирургу из Ниша.