СПАЈИЋ: САД подржавају Отворени Балкан, задужење није потребно

СПАЈИЋ У „ЛИНКУ“

Бивши министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић рекао је емисији Линк на Радију Црне Горе како поуздано зна да иницијатива Отворени Балкан има подршку Америке. Сматра и да не постоји потреба за новим задуживањем, којем се не противи, ако за то постоје повољни услови на тржишту, и ако је циљ стварање резерве за будућност. Новој влади и министру финансија пружа пуну подршку да се фокусирају на рад.

Говорећи о пројекту Отворени Балкан, Спајић је рекао да су и поруке из Европе биле такве да регионалне интеграције не успоравају, већ убрзавају пут ка Европској унији (ЕУ).

Каже да поуздано зна како Сједињене Америчке Државе (САД) апсолутно подржавају Отворени Балкан, јер кроз такву иницијативу желе да се превазиђу националне подјеле и трвења.

Коментаришући наводе да је задужење од 750 милиона еура 2020. године било штетно по Црну Гору, Спајић је рекао да су то „толико незнавени коментари да је тешко наћи праве одговоре“.

Не постоји потреба да се задужимо

„Влада се задужује по одобрењу, односно у склопу Закона о буџета. Једноставно, ми смо искористили то, потпуно је задужење било законито, прошло је све процедуре. Ако неко има што да приговоре, ту су тужиоци“, рекао је Спајић.

То задужење је, како је рекао, спасило Црну Гору у том тренутку.

Тврди и да је нетачан податак да је 750 милиона потрошено за текућу потрошњу: „То је смијешно. Више од 500 милиона искоришћено је за враћање старих кредита из времена ДПС-а. Оставили смо 300 милиона еура вриједности у трезору, кеша и злата“.

Инвестиције и потрошњу су, како је рекао, финансирали из прихода: „И то је права истина“.

Истиче да није против задуживања ако за то постоје повољни услови на тржишту, како би се направиле резерве за будућност: „Да сад Црна Гора изађе на тржиште да би каматна стопа била 6-7 одсто, због неодмјерених изјава нове владе“.

Не постоји, каже, потреба за задуживањем нове владе.

„Што се задуживања тиче, немам ништа против задуживања за будућност, инвестиције за инфраструктурне пројекте“, рекао је Спајић.

Грађани очекују да формира партију

Он је рекао да у свакодневној комуникацији с грађанима виде да постоје очекивања да он и бивши министар економског развоја Јаков Милатовић формирају партију.

„Ми нијесмо камен, наравно да видимо такве ствари и реаговаћемо у правом правцу“, рекао је Спајић.

Кад су у питању избори, он је рекао да је дошло до њиховог неуставног одгађања: „Чак и посланици који су гласали за то, у приватним разговорима кажу да су свјесни тога, али да посежу за било каквим мјерама да би зауставили у њиховим очима наш раст“.

Спајић подсјећа да су их од прошле године оптуживали да је програм „Европа сад“ политички пројекат.

Спајић је рекао да су имали амбициозне планове за програм Европа сад до краја 2023. године, када су очекивали да просјечна плата у Црној Гори достигне 1.000 еура.

„Кад год видим да су некоме пуна уста европских интеграција, резања врпци, одмах знам да се реално ништа неће урадити. Праве ЕУ интеграције су интеграције у смислу повећања стандарда. Кад достигнете европски стандард, то је Европа“, рекао је Спајић.

Аранжман с ММФ-ом скида одговорност

Говорећи евентуални аранжман са ММФ-ом, Спајић је рекао да је то најлакши могући пут „јер са себе мичете одговорност“.

„Јер рекао је ММФ да морамо да смањимо плате, пензије, и ви једноставно поступате тако и то миче политичку одговорност са вас. Ми то нијесмо прихватили да урадимо. Ми смо знали да је то лош пут за Црну Гору“, рекао је Спајић.

Каже да му није јасно зашто се и даље прича о томе је ли програм Европа сад одржив, ако држава има 23 одсто више прихода него прошле године.

„Можемо ли да причамо о нечему другом, да причамо како ће нова влада да унаприједи животе грађана. А не да се прича само о нама“, рекао је Спајић.

Сматра и да Црној Гори суштински ребаланс није потребан, за разлику од техничку усљед већег броја министарстава.

Смијешне су, каже, приче да Фонд за здравство не може да се финансира: „Нема проблема за финансирање здравства. Ми ове године имамо рекордан буџет за здравство од 350 милиона еура“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest