Та ће услуга моћи да се користи са новом електронском личном картом, најавила је министарка
Црна Гора може направити систем по узору на свјетске лидере и имати дигитализоване процесе и сервисе које ће грађани и привреда знати да користе, поручила је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.
Она је у интервјуу агенцији Мина-бизнис казала да је Министарство јавне управе креирало основе процеса дигитализације и да би, уколико настави тим путем, Црна Гора могла да направи систем по узору на свјестке лидере.
Срзентић је рекла да Црна Гора посљедњих година није улагала у дигитализацију, а како је то сектор који се јако брзо развија, то је био приступ који се одразио на застарјелу инфраструктуру и законске основе које су лимитирале развој.
– Свјесни да процес дигитализације нема алтернативу, почели смо да креирамо основе процеса, тако што смо их програмирали на развој. Након годину и по улагања знања и најбољих искустава можемо рећи да ће наша држава, уколико настави тим путем, у наредном периоду направити систем по узору на лидере у дигиталној трансформацији попут Естоније, Словеније и других земаља- саопштила је Срзентић.
То значи да се, како је објаснила, морало радити на унапређењу и стварању стабилне и сигурне дигиталне инфраструктуре, а бројним стратешким документима осмишљен је и трасиран пут да процес дигитализације буде пажљиво спроведен, транспарентан, уз поштовање принципа партиципативности и инклузивности.
– Припремили смо нови Закон о електронском документу, креирали Стратегију дигиталне трансформације и сајбер безбједности и тиме обезбједили све предуслове и иницијативе потребне за агилан и проактиван развој дигиталне Црне Горе- казала је Срзентић.
Додала је да су електронска пријава склапања брака и онлине плаћање пореза на имовину за Главни град електронске услуге које се очекују у скорије вријеме и које ће моћи да се користе са новом електронском личном картом.
Апликативно рјешење које буде направљено за Главни град, у каснијим фазама ће се користити и за друге црногорске општине.
Срзентић је најавила да се у овој години могу очекивати е-услуге из области регистрације НВО, запошљавања у јавној администрацији, образовања, еПословања које ће унаприједити процес јавних набавки, као и личних докумената.
Kада је ријеч о дигитализацији, она је саопштила да је највећи изазов са којим су се суочили била недовољно добро развијена инфраструктура, нормативни оквир који не промовише у потпуности коришћење дигиталног потписа, електронског печата и смањење коришћења папира, али и непостојање јединствених дигиталних стандарда на нивоу Црне Горе за развој е-сервиса.
– Успјешна дигитализација јавне управе изискује стручне кадровске капацитете, коришћење агилних пракси, итеративног приступа развоју политика и услуга на бази потреба грађана и привреде, потпуну електронску размјену података између државних органа, али и развијене дигиталне вјештине цјелокупног друштва. Бројне анализе, у сарадњи са црногорским и међунардоним експертима, показале су да имамо велики недостатак ИТ кадра и недовољно развијене дигиталне вјештине грађанки и грађана- казала је Срзентић.
Она је додала да се на рјешавању тог изазова мора паралелно, у континуитету радити кроз бројне програме сарадње са академским и приватним сектором, Дигиталном академијом, али и у сарадњи са међународним организацијама у овој области.
Срзентић је оцијенила да Црна Гора не може бити конкуретна у 21. вијеку, ни на једном нивоу, ако не буде имала дигитализоване процесе и сервисе, и грађане и привреду који ће знати да их користе.
– Kако бисмо то постигли потребна је блиска сарадња свих актера у друштву, и јавног, приватног, академског и цивилног сектора, рад на још већој интероперабилности и увезаности државних органа, смањење дигиталног јаза и јачање дигиталних вјештина цјелокупног становништа и ефикасно управљање дигиталном трансформацијом у цијелој земљи- рекла је Срзентић.
Она сматра да треба користити предност Црне Горе као територијално мале државе, што олакшава увођење најбољих агилних и дигиталних пракси знатно брже.
– Црна Гора може на примјеру сличних држава увиђети како је дигитализација могућа и како се у истој може и релативно брзо остварити напредак, што значи уштеду времена и новца за грађане, отворенију и одговорнију управу, лакше креирање и спровођење иновација. Наш циљ је да грађанима и привреди пружимо дигиталне услуге доступне 24 сата, али и оснажимо, едукујемо јавне службенике и омогућимо им модеран начин рада. Зато и у периду пред нама морамо наставити оно што смо почели и улагати у процес дигитализације, како бисмо оправдали подигнута очекивања грађана и грађанки и како би им што више владиних услуга било доступно онлине- закључила је Срзентић.
Извор: Дан